Дуглазија — разлика између измена

У почетку је овај четинар био уврштен у род [[јела]] -{(''Abies'')}- и [[бор]]ова -{(''Pinus'')}-, а као народни називи још су у употреби Дагласова јела -{(''Douglas fir'')}- и Орегонски бор -{(''Oregon pine'')}-. Род -{''Pseudotsuga''}- [[1867]]. године поставља Карије са врстом -{''Pseudotsuga douglasii''}-, названом касније [[1889]]. године по Британу -{''Pseudotsuga taxifolia''}- и по Судворту -{''Ps. mucronata''}-. Занимљиво је да је први назив био за дуго времена општеприхваћен, док је касније задржано име Бритона супротно хронолошком правилу номенклатуре, јер је, како се види, ово друго име дао Бритон [[1887]]. године, скоро двадесет година послије првог назива. Званична номенклатура у САД је поново промјењенапромијењена педесетих година прошлог вијека, уз приједлог да се да име -{''Pseudotsuga menziesii'' [Mirbel] Franco.}-

У постојбини налази се у западном дјелу Сјеверне Америке. Њезин [[ареал]] протеже се у правцу сјеверозапад – југ, од 52. паралеле у [[Британска Колумбија|Британској Колумбији]] до 37. паралеле у [[Калифорнија|Калифорнији]] и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], на пространству од Тихог океана до 104. меридијана у [[Тексас]]у. Обиљежен је горским ланцем Стјеновитих планина, који почиње у Енглеској Колумбији у Канади и завршава у Новом Мексику, пробијајући се дубоко у правцу истока, према континенту у свом централном сектору између 50. и 60. паралеле. То продирање иде чак до 100 – тог меридијана у Колораду. На западу од овог раздоља, на релативно кратој удаљености од обале Пацифика и паралелно са њим, протежу се дуги планински ланци од мањег значаја. Океану најближи планински ланац је ланац Обалног Горја -{(Coast Range)}-, који се протеже од Канаде до Калифорније. Више у унутрашњост на југу од 50 – те паралеле, диже се ланац Каскада -{(Cascade Range)}- и још више на југу [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]]. Налази се у дјеловимадијеловима са много падавина (преко 2.000-{mm}- годишње у приморју), али и са мало падавина (400 -{mm}- у унутрашњости и на југу). Дуглазији пријају умјерена љета и благе зиме које немају ни у једном мјесецу просјечну температуру испод -{0ºC}-. Због великог ареала развио се читав низ екотипова са различитим узгојним својствима. Од свих варијетета и форми најбоље резултате показала је зелена дуглазија -{(''Pseudotsuga menziesii var. viridis Asch. Et Graebn.'')}-, која се одавно узгаја у европи, не само у парковима него и у шумским културама<ref>-{Pavari, A. 1959: Rod Pseudotsuga u Americi. Savjetovanje o plantažama i kulturama brzog rasta, Varaždin. Zbornik radova: Četinari brzog rasta. Beograd 25-42.}-</ref>.