Стари Лединци — разлика између измена

Када је 1914. године дошло до мобилизације за рат против Србије, Лединчани су били спремни на све да не би ишли у рат против српског народа. Властима је расположење војвођанских Срба било добро познато, па су све оне у које се сумњало да су противници рата против Србије хапсили и интернирали. Неки Лединчани су мобилисани у Аустро-Угарску војску и упућени на руски фронт, где се већина њих предала [[Царска Русија|Русима]] приликом првих судара у [[Галиција|Галицији]]. Из Русије су као добровољци одлазили на [[Солунски фронт]]. Мобилизација Лединчана успела је аустро-угарским властима само у првом налету. Касније, већина се на разне начине извукла, и то најчешће на лекарским комисијама. Неки од њих су се склањали у шуму и по базама, где их војне и цивилне власти нису могле пронаћи. Многи који су већ били у војсци дезертирали су под пуном ратном опремом и окупљали се на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Били су то "[[Зелени кадар|зеленокадровци]]", који су представљали озбиљну опасност за позадину аустро-угарских фронтова. Лединачки зеленокадровци су у току целог рата више боравили у селу него у шуми, а у шуму би се повлачили само кад би им запретила опасност. Што је рат био ближи крају постајали су све активнији, а пред крај рата изабрали су и свог вођу - Пају Радовановића, кога су назвали војвода Мицко. Када је дошло до пробоја Солунског фронта и готово безглавог повлачења аустро-угарске војске, Лединчани, предвођени војводом Мицком, више пута су успешно пресретали и разоружавали аустро-угарске војнике. У једном случају, Лединчани су одустали од разоружавања једне повеће групе аустро-угарских војника, јер им је један од припадника ове групе објаснио да он и његови другови нису непријатељи, већ [[Чеси]], односно [[Словени]] као и Срби и да им је оружје које носе потребно да би се и они ослободили од [[Аустрија|аустријске]] и [[Угарска|угарске]] власти и створили [[Чехословачка|своју државу]]. Прихватајући ово објашњење, војвода Мицко их је пустио да иду.

 

Од децембра 1918. године, село је део [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније названог [[Краљевина Југославија]]). У [[Други светски рат|Другом светском рату]] село је окупирано од стране такозване [[НДХ|Независне Државе Хрватске]]. Од првих дана окупације Лединчани су се на разне начине борили против усташа и немачких окупатора. У војвођанским [[партизани|партизанским]] јединицама погинуло је 85 бораца, а од фашистичког терора страдало је у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[земун]]ском [[Логор Сајмиште|Сајмишту]] и самом селу преко 200 мештана. Село је привремено ослобођено у мају 1942. године, због чега је у њега доведена једна чета усташа из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]], после чијих тортура и испитивања је један део становништва завршио у Јасеновачком логору. Због акција покрета отпора, нове јединице [[петроварадин]]ских и [[Сремска Каменица|каменичких]] усташа спроводиле су нове тероре, тако да се августа 1942. године скоро цело становништво склонило у шуму. После тога су започеле велике офанзиве фашиста на [[Фрушка гора|Фрушку гору]], услед чега је добар део становништва похапшен или побијен. Због несигурности услед константног дејства покрета отпора, окупаторска управа Лединаца је измештена из села на пут Каменица - [[Беочин]]. Како су временом Лединци постали чврсто упориште отпора, у октобру 1943. године село је опколила фашистичка војска састављена од [[Нацистичка Немачка|немачких]] [[фашизам|фашиста]], [[усташе|усташа]] и [[Черкези|Черкеза]]. Део становништва је успео побећи, а велики део народа је похапшен и транспортован у логоре, где је већина трагично скончала живот. Тада је до темеља спаљено читаво село, а посебно је поведено рачуна да се приликом паљења цркве Светог Николе спали и комплетна архива места.

 

После рата (1946-1951. године), село је обновљено али на новој локацији ближе [[Дунав]]у (на брду Круша) и названо је [[Нови Лединци]], док је за локалитет предратних Лединаца одлучено да добије неке друге намене, те је спречавано настањивање истог. Међутим, део становништва се вратио на локацију Старих Лединаца, тако да је и ово село постепено обновљено. Седамдесетих година у Старе Лединце почињу да се досељавају нови становници, махом из [[Босна и Херцеговина|Босне]], који купују земљу и плацеве и граде нове куће. Током [[Југословенски ратови|Југословенских ратова]] (1991-1995), овде се населио и део [[избеглице|избегличког]] становништва.

 

 

== Демографија ==

У насељу Стари Лединци живи 644 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (37,3 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 267 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

 

 

Занимљиво је да већи део потомака староседелачког становништва Старих Лединаца данас живи у [[Нови Лединци|Новим Лединцима]], док у данашњим Старим Лединцима преовлађује становништво досељено у другој половини 20. века. Део некадашњег староседелачког становништва одселио се и у друга места, посебно у [[Футог]], [[Бешка|Бешку]], [[Инђија|Инђију]], [[Нови Сад]] и [[Сремска Каменица|Сремску Каменицу]].

После [[Други светски рат|Другог светског рата]], са развојем [[Нови Сад|Новог Сада]] и насеља у околини града, са [[Срем|сремске]] стране Дунава су се појавиле популарне локације за рекреацију и изградњу викенд насеља. Једно од таквих викенд насеља никло је и на локалитету Клиса у Старим Лединцима, а објеката викенд становања има и у другим деловима села. Све до недавно, ови објекти викенд становања чинили су више од половине објеката у Старим Лединцима, а у новије време однос стамбених јединица према јединицама викенд становања износи 2/3 према 1/3.

 

 

==Верски објекти==

 

==Туризам==

У близини Старих Лединаца се налази [[Лединачко језеро]], које је постало незаобилазна [[туристичка дестинација]] и популарно место за одмор бројних [[Нови Сад|Новосађана]]. У атару Старих Лединаца се налази и [[Поповичко језеро]], а остали значајни туристички локалитети су Перина пећина (некадашњи рудник злата), као и две турске чесме. У туристичко-рекреативну понуду Старих Лединаца такође спадају планинарење и лов. Само насеље се налази на подручју [[Национални парк Фрушка гора|Националног парка Фрушка гора]], а кроз Старе Лединце пролази и траса [[Фрушкогорски маратон|Фрушкогорског маратона]]. Посебну атракцију Старих Лединаца представљају пијаћи извори места и окружења, о чијој лепоти и богатству је певао песник [[Јован Јовановић Змај]], који је три године овде службовао, као сеоски лекар.