Лиман (Нови Сад) — разлика између измена

 

== Историја ==

Порекло речи "лиман" је [[Грчки језик|старогрчко]] ({{јез-гр|λιμένας}}), што у преводу значи залив или лука. Ширењем [[Османско царство|Османског царства]] на западне и северне обале [[Црно море|Црног мора]], ову реч су проширили [[Турци]], да би она напослетку ушла у [[бугарски језик|бугарски]], [[Румунски језик|румунски]], [[украјински језик|украјински]], [[руски језик|руски]] и [[српски језик]]. Реч "лиман" означава места у речном току са мирним протоком, на којима вода изгледа као да стоји, настала обично тамо где је вађен шљунак или места на којима речна матица прати дно речног корита. На нашим просторима, реч је означавала језера и баре, са спрудовима и гредама, насталим у рукавцима [[Дунав]]а.

 

У прошлости су у Новом Саду постојали Мали и Велики Лиман. Мали Лиман се налазио на подручју данашњег градског Центра ([[Стари Град (Нови Сад)|Старог Града]]), а све до почетка тридесетих година 20. века ту су биле баре, пешчани спрудови, водено биље, врбе и ливаде. Овај Лиман је обухватао данашњи Дунавски парк и подручје уз Дунав до некадашњег железничког насипа, испод којег су били подвожњаци као саобраћајна веза са Великим Лиманом. Простор Малог Лимана уоквиривали су Дунав, Дунавска улица, Змај Јовина улица, улица Краља Александра и насип за железничку пругу (данашњи Булевар цара Лазара). Назив Мали Лиман се временом сасвим изгубио, кад је терен потпуно изграђен и тиме централно градско језгро повезано са Дунавом.

 

Према подацима из [[1764]]. године, терен на коме се простире територија данашњег Лимана звао се Велики Лиман. Почињао је од Футошке шуме, а простирао се све до улица [[Алекса Шантић|Алексе Шантића]], [[Ласло Гал|Ласла Гала]] и Железничке (на данашњој [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] и [[Стари Град (Нови Сад)|Старом Граду]]), које су му биле обале. Допирао је чак до улице Народних хероја код Булевара [[Михајло Пупин|Михајла Пупина]]. Према записима с краја [[19. век|19. века]], испред [[Католичко гробље у Новом Саду|Католичког гробља]] (на данашњој Грбавици) се налазило градско шеталиште "Шиштат", а даље од Католичког гробља, према Дунаву, "била је пустиња без иједне куће".