Устав Југославије из 1974. године — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот Додаје: hr:Ustav SFRJ (1974.))
Нема описа измене
'''Устав [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]''', донет [[фебруар]]а '''[[1974]]'''. године, извршио је значајне промене у друштвеном и економском уређењу земље.
 
==Позадина==
По Уставу, сва власт припада „радничкој класи и радним људима“. У друштвеном уређењу, покрајине у саставу [[СР Србија|СР Србије]] ([[САП Војводина]] и [[САП Косово]]) добиле су још већа права него што су имала раније. Покрајине су имале своја државна и партијска Председништва. Њихова територија није се могла мењати без одлуке покрајинске Скупштине.
Усвајању Устава претходили су значајни политички догађаји који су се догодили неколико година раније, а који су означили почетак федерализације земље. Најпре је у лето [[1966]]. године смењен са свих функција [[Александар Ранковић]], један од најближих сарадника [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], који је био противник федерализације. Победила је струја коју је предводио [[Едвард Кардељ]], и тако је почела постепена федерализација. [[1968]]. и [[1971]]. усвојени су амандмани на тадашњи савезни Устав, којима је (1971) уведено [[Председништво СФРЈ]] као колективни орган руковођења. Крајем исте године, смењено је комплетно републичко руководство [[СР Хрватска|СР Хрватске]] које је пропагирало националистичку политику. А у јесен идуће године ([[1972]]), извршена је кадровска чистка у руководству [[СР Србија|Србије]]. Након свега тога, све је било спремно за доношење новог савезног Устава.
 
==Устав==
По Уставу, сва власт припада „радничкој класи и радним људима“. У друштвеном уређењу, покрајине у саставу [[СР Србија|СР Србије]] ([[САП Војводина]] и [[САП Косово]]) добиле су још већа права него што су имала раније. Покрајине су имале своја државна и партијска Председништва. Њихова територија није се могла мењати без одлуке покрајинске Скупштине, a покрајинске власти имале су чак право вета на одлуке власти у Србији.
 
[[Јосип Броз Тито]], председник СФРЈ, проглашен је за доживотног председника Југославије, и његово име је ушло у текст Устава. Он је био истовремено председник Републике и председник Председништва СФРЈ. Након његове смрти све његове функције би прешле на [[Председништво СФРЈ]].
 
==Крах Устава==
Највише примедби на такво уставно уређење имала је Србија, што је било најприродније имајући у виду њену територијалну структуру. У почетку, тражило се од савезних власти да убеде покрајине да исправно интерпретирају Устав, по којем је Србија ипак била суверена република са одговарајућим степеном аутономије за своје покрајине. Међутим, након Кардељеве ([[1979]]) и Титове смрти ([[1980]]) све теже је било арбитрирати у споровима између република и покрајина. Средином [[1980е|1980-их]], српско руководство је све гласније тражило промену Устава, а не више само исправну интерпретацију. Почетком [[1987]], захваљујући настојањима српског руководства, Председништво СФРЈ иницирало је усвајање више од 130 амандмана. Међутим, нешто касније дошло је и до обрачуна унутар српског руководства. На [[Осма седница ЦК СКС|Осмој седници ЦК СК Србије]], септембра 1987. године, победила је струја [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] која је енергично и оштро захтевала раскид са Уставом из '74. Тако је крајем [[1988]]. дошло до смене комплетних руководстава у обе покрајине, а у пролеће [[1989]]. године усвојени су амандмани на Устав Србије, који су знатно сузили овлашћења и права покрајина. Коначан раскид са уставним решењима из '74. Србија је завршила септембра [[1990]]. године, када је добила потпуно нови Устав.
 
У међувремену су и остале југословенске републике отпочеле раскид са Уставом из '74. [[Словенија]] је у марту 1990. уклонила најпре из назива републике префикс "социјалистичка", и истовремено усвојила низ амандмана који је раскинуо са социјалистичким уређењем.
[[Хрватска]] је, након победе [[ХДЗ]] [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]], у лето 1990. усвојила амандмане којима је такође избацила префикс "социјалистичка" и изменила републичке симболе, а у децембру 1990. добила потпуно нови Устав. [[Босна и Херцеговина]] и [[Македонија]] су у јесен '90. , након што су победиле антикомунистичке снаге, такође раскинуле са социјалистичким системом, а у [[Црна Гора|Црној Гори]] је раскид формално означен доношењем новог републичког Устава у јесен [[1992]].
 
{{Устави Југославије}}