Ђуро Стругар — разлика између измена

 
== Биографија ==
Рођен је [[9. мај]]а [[1912]]. године у селу [[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у селу Рваши. А гимназију је похађао на [[Цетиње|Цетињу]] од [[1925]]. до [[1932]]. године. У време школовања у гимназији, био је члан дружине "Слога" и литерарног друштва "[[Јован Скерлић|Скерлић]]". Много је читао и упознао се с напредном литературом и [[Марксизам|марксистичким]] писцима. Учесник је ђачких демонстрација на [[Цетиње|Цетињу]], [[1931]]. године.
 
Правни факултет у [[Београд]]у уписао је [[1932]]. године, на ком се укључује у студентски покрет. Године [[1933]]. постао је члан [[КПЈ|Комунистиче партије Југославије]]. Био је активан борац за аутономију Универзитета. [[1934]]. године постао је члан привременог партијског руководства на Универзитету. Први пут је ухапшен фебруара [[1935]]. године, када је три дана провео у београдском затвору "[[Главњача]]", а затим је спроведен на [[Цетиње]]. Други пут је ухапшен марта [[1936]]. године, после велике провале црногорске партијске организације, и спроведен је у [[Дубровник]], а затим у затвор у [[Сарајево|Сарајеву]], у ком је провео више од четири месеца. Из затвора је пуштен због недостатка доказа. Враћа се у [[Београд]] и ради у "[[Црвена помоћ|Црвеној помоћи]]". После провале у београдској партијској организацији и хапшења чланова Месног комитета, октобра [[1936]]. године, постаје члан привременог МК КПЈ за Београд. Дипломирао је [[1937]]. године.
 
Од новембра [[1936]]. до августа [[1938]]. године се налазио на одлужењу војног рока у Школи за резервне пешадијске официре у [[Горажде|Горажду]]. После одслужења војске запошљава се у [[Београд]]уБеограду, као адвокатски приправник. Постаје председник удружења адвокатских приправника. Крајем [[1938]]. године постаје члан МК КПЈ за Београд. Руководи рејонским комитетом Центар, ради међу обалским радницима на [[Дунав]]у и у Савезу набављачких задруга. Године [[1939]]. постаје члан партијског Повереништва за београдски округ.
 
Од [[1. јула]] до [[13. августа]] [[1939]]. године био је на војној вежби у [[Тузла|Тузли]], као војник VII чете XV пешадијског пука "[[Стеван Синђелић]]". A децембра исте године добија чин резервног пешадијског [[потпоручник]]а. После повратка са војне вежбе ради са радницима фабрика "[[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]]", "[[Икарус (фабрика авиона)|Икаруса]]" и штофаре Владе Илића. У демонстрацијама [[14. децембра]] [[1939]]. године он и [[Мирко Томић]] предводе групу адвокатских приправника. У пролеће [[1940]]. године делегат је београдске партијске организације на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију.
 
У мартовским данима [[1941]]. године један је од организатора и предводника демонстрација. Активно је учествовао у уприпремама саветовања Покрајинског комитета КПЈ за Србију, одржаног [[29. марта]] на [[Чукарица|Чукарици]]. Шестог априла одлази у [[Црна Гора|Црну Гору]], али се крајем месеца враћа у [[Београд]]. Као члан МК КПЈ за Београд један је од организатора [[Београд од 1941. до 1944. године|НОБ-а у Београду]]. Учествује у формирању оружаних група, руководи акцијом прикупљања оружја и санитетског материјала, пребацивањем људи у [[Космајски НОП одред]]. Јуна [[1941]]. године учествује у раду седнице ПК КПЈ за Србију. Од јуна одржава везу са [[Јанко Јанковић|Јанком Јанковићем]], од кога добија податке о ухапшеним члановима [[КПЈ|Партије]] и припремама полицијских рација.
 
Учествује у преговорима, у [[Београд]]уБеограду, с представницима грађанских партија и припадницима [[Четници|четничке]] организације [[Дража Михаиловић|Драже Михаиловића]], због стварања јединственог фронта борбе против окупатора. Један је од организатора акције спасавања члана Политбироа [[ЦК КПЈ]] и секретара ПК КПЈ за Србију [[Александар Ранковић|Александра Ранковића Марка]]. Септембра [[1941]]. године преузима дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд, али није дуго остао на тој дужности. Двадесет другог септембра пошао је на састанак, са секретаром једног рејонског комитета, и у улици Грчића Миленка упао је у полицијску заседу. Ђуро је покушао да побегне, али је рањен, ухваћен и пребачен у затвор. Био је подвргнут страшним мучењима, али Ђуро није рекао ништа, чак ни своје име.
 
За [[народни херој|народног хероја]] проглашен је [[6. јул]]а [[1945]]. године.
16.592

измене