Википедија

Ема Голдман — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{прерађивање}}
{{Биографија
| име = Ема
Линија 28 ⟶ 29:
Године [[1886]]. један шокантан политички догађај мења јој живот. Да би се супротставили бруталном гушењу штрајка у фирми МекКормик Харвестер, раднички и радикални активисти одржавају масовни митинг на тргу [[Хајмаркет]] у [[Чикаго|Чикагу]]. Експлодирала је бомба, која је усмртила седам полицајаца и ранила многе демонстранте у гужви. За тај инцидент је оптужено осам [[анархизам|анархиста]], седам на смрт вешањем и један на петнаест година затвора. Иако су докази на суђењу били неодрживи и непотпуни, четворица оптужених су погубљени (остали су помиловани неколико година касније). Када је сазнала за политичко суђење и уверења [[анархизам|анархиста]], одмах је препознала сличности између њихових идеја и идеја руских популиста. Почела је да чита све што је о [[анархизам|анархизму]] могла пронаћи. Свесно је одлучила да свој живот посвети идеалима анархизма, како би доказала да порука мученика са трга Хајмаркет није умрла заједно са њима.
 
Како се кристалишу њене политичке идеје, тако наступају промене и у њеном приватном животу. Прихвативши стигме развода, Ема Голдман напушта мужа и креће у нови живот, најпре у [[Њу Хејвен]], а потом у град [[Њујорк]]. Годину дана касније, живи у комуни са осталим руским анархистима, међу којима је и њена прва велика љубав и доживотни сапутник, [[АлександерАлександар Беркман]]. Двадесетогодишња идеалисткиња убрзо постаје истакнута чланица емигрантске анархистичке заједнице [[Њујорк]]а.
 
Та новонастала стабилност поткопана је [[1892]]. када је Хенри Клеј Фрик из компаније Карнеги Стил изазвао крвави сукоб са радницима током штрајка у фабрици Кернеги у [[Хоумстед]]у, [[Пенсилванија]]. Беркман и Голдманова одлучују да узврате: Беркман одлази у Хоумстед да убије Фрика, да би свету показао да насиље изазива насиље и да радници више неће прихватати бруталност власника капиталистичких фабрика. Тај чин је одјекнуо – Беркман је ранио Фрика, али га није убио. Одслужио је казну од четрнаест година затвора, не као херој радничке класе, већ као катализатор поновног оживљавања страха од анархиста у читавој нацији. Недовољни докази за саучесништво при покушају убиства Фрика спасили су Ему Голдман од затвора, но њену опште познату везу с Беркманом штампа је искористила и направила сензационалистички портрет “Црвене Еме”, страшног демона необуздане сексуалности и насиља.
 
Та насилна слика поново је на снази [[1901]], када је на председника [[Вилијам Макинли|Вилијама МекКинлијаМакинлија]] извршио атентат Леон Чолгош, тврдећи да је анархиста који делује под утицајем Еме Голдман. Иако није познавала младића, који је очигледно слушао неко од њених предавања, сместа је ухапшена као саучесница у злочину. Стигма те повезаности била је толико јака да је, чак и након што је због недостатка доказа пуштена, прошло још неколико година пре но што се са сигурношћу смела појављивати у јавности под властитим именом. Но чак и тада, изазивала је судбину настављајући да се појављује на одабраним састанцима. До тренутка када се поново појавила у јавности, њена су предавања имала предзнак сумње у ефикасност тактика индивидуалних чинова политичког насиља, с једним позивом публици: молила их је да се одупру склоности одбацивања политичких затвореника чије се тактике можда разликују од њихових. На темељу свог све чвршћег уверења да је “најнасилнији елемент друштва незнање”, оснива политички и књижевни часопис [[Мајка Земља]] (Mother Earth), који је излазио од [[1906]]. до [[1917]]. Часопис није био само форум анархистичких идеја и новости о међународним кретањима, већ и прилика за објављивање песничке и драмске критике. Упознавао је своје претплатнике с драматурзима попут Ибзена, Стриндберга и Шоа, те политичким илустраторима и уметницима попут Мен Реја. Часопис се дистрибуирао и изван Америке. Како је растао међународни углед Еме Голдман, тако се постепено [[Европа|Европом]] ширио и утицај часописа и његова читалачка публика.
 
Ема Голдман проширила је свој утицај у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] преко националне предавачке турнеје, одржане у име часописа. Готово 10 година, од [[1908]]. до [[1917]], на путовањима јој је помагао шармантни и екстравагантни менаџер, доктор Бен Рејтман. Ема и Бен прокрстарили су земљом појављујући се пред све бројнијом публиком, која је желела да зна све о њеним политичким и друштвеним изазовима, ценећи подршку коју је пружала свим тадашњим локалним радничким и политичким биткама. На пример, на турнеји [[1910]]. године Ема је говорила 120 пута за 25 000 људи, у 37 градова у 25 држава.
Линија 53 ⟶ 54:
 
Након њене смрти [[14. мај]]а [[1940]], амерички досељенички биро дозволио је да се њено тело пренесе у Сједињене Државе. Сахрањена је на гробљу Валдхејм у Чикагу, недалеко од анархиста с Хајмаркета који су је толико инспирисали.
 
== Хронологија догађаја у животу Еме Голдман ==
*[[1869]]. Ема Голдман рођена је у Ковну, [[Литванија]]
*[[1885]]. Ема емигрира у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и досељава се у [[Рочестер (Њујорк)|Рочестер]]у, Њујорк
*[[1886]]. Бомбе на [[Хајмаркет]]у: на врхунцу борби за осмочасовни радни дан на полицију је бачена бомба на масовном протесту на тргу [[Хајмаркет]] у [[Чикаго|Чикагу]], у знак протеста против полицијског пуцања на штрајкаче у фабрици МекКормик Рипер Воркс дан раније. Премда починилац никада није откривен, осам анархиста оптужено је за убиство и проглашено кривима.
*[[1887]]. Ема Голдман удаје се за Џејкоба Керснера и добија америчко држављанство. Несрећна је у браку и све је више привлачи [[анархизам]]. Исте године се растаје од Керснера.
*[[1887]]. Погубљење четири анархиста с [[Хајмаркет]]а.
*[[1889]]. Ема Голдман се сели у [[Њујорк]].
*[[1890]]. Њена прва предавачка турнеја, говори у Рочестеру, Бафалу и Кливленду.
*[[1892]]. Хоумстед, ПА, штрајк челичане довео је до крвавог сукоба између штрајкача и Пинкертон детектива; саборац Еме Голдман, [[Александер Беркман]], покушао је атентат на Хенриа Кларк Фрика, надзорника компаније Кернеги Стил, због чега је осуђен на 22 године затвора; Голдманова је осумњичена да је помогла у планирању атентата.
*[[1893]]. Ема Голдман је осуђена због говора на демонстрацијама незапослених на Јунион Скверу у [[Њујорк]]у. Окривљена је због помагања и учествовања у незаконитом окупљању и осуђена на годину дана затвора у Блеквел Ајланду, где је радила као болничарка за остале затворенике.
*[[1894]]. Штрајк у железничкој компанији Пулман против отпуштања и смањења плата проширио се на многе западне железнице, након што су Пулманови штрајкачи послали захтев за подршком председнику америчког железничког синдиката Јуџину Дебсу; штрајк је прекинут судском интервенцијом федералних трупа против синдиката по наређењу председника Гроуер Кливленда.
*[[1895]]. – [[1896]]. Ема Голдман се званично школује за за болничарку у [[Беч]]у.
*[[1898]]. Шпанско – амерички рат: Филипине, Порто Рико и Гуам Шпанија препушта победничким САД.
*[[1901]]. Анархиста извршава атентат на председника Вилијама МекКинлија. Ема Голдман је неправедно осумњичена, ухапшена, задржана на испитивању и пуштена. Након тога мења име и одлази у илегалу како би избегла злостављање од стране јавности.
*[[1903]]. Ема Голдман помаже при оснивању Лиге за слободу говора у [[Њујорк]]у, као одговор на први судски прогон под федералним анти-анархистичким законом, који је анархистима забрањивао улазак у земљу.
*[[1905]]. Оснивање [[Индустријски радници света|Индустријских радника света]] (Industral Workers of the World – [[Индустријски радници света|IWW]]).
*[[1906]]. Часопис ''[[Мајка Земља]]'' оснива Ема Голдман и њени саборци; излазио је до [[1917]]. године.
*[[1906]]. Ема Голдман започиње годишњу турнеју предавања како би скупила новац за часопис, говорећи о широком распону тема, укључујући модерну европску драму, једнакост и независност жена, сексуалност и слободну љубав, васпитање и образовање деце и религиозни фундаментализам.
*[[1906]]. [[Александер Беркман]] пуштен је из затвора.
*[[1908]]. Еми Голдман одбијају коришћење аудиторијума у Чикагу за предавања; упознаје Бен Рејтмана, који јој нуди свој “Хобо Хал”. Бен постаје њен љубавник и менаџер предавачких турнеја.
*[[1908]]. [[Индустријски радници света|IWW]]-а битка за слободу говора у Мисурију, Монт. (Битке за слободу говора често су се дешавале у том раздобљу, када су локалне власти забрањивале јавна окупљања људима попут Еме Голдман и организацијама попут [[Индустријски радници света|IWW-а]], које су покушавале да на јавним трибинама изложе своје погледе).
*[[1909]]. Битка за слободу говора [[Индустријски радници света|IWW]]-а у Спокејну, [[Вашингтон]].
*[[1910]]. Објављен “Анархизам и други есеји” Еме Голдман
*[[1911]]. У пожару у компанији Трајенгл Шртвејст у [[Њујорку]] погинуло 146 људи, углавном младих жена, јер су излази били закључани како би се спречио улазак синдикалним вођама у фабрику, те радници/е нису могли да изађу, због чега су многи били присиљени на смрт.
*[[1912]]. Битка за слободу говора у Сан Дијегу; Бен Рејтмена противници злостављају и терају из града.
*[[1912]]. Штрајк текстилаца у Лоренсу, Масс., који води [[Индустријски радници света|IWW]].
*[[1913]]. [[Индустријски радници света|IWW]] организује штрајк у Патерсону, Н. Ј., млинови Колорадо; штрајк рудара против ниских надница, опасних услова рада и доминације компанија над свим аспектима њихових живота. Изложба Армори Шоу у [[Њујорк]]у први пут доноси модерну европску уметност америчкој публици; настаје јавни скандал.
*[[1914]]. Објављује се књига Еме Голдман “Друштвена важност модерне драме”.
*[[1914]]. Масакр у Ладлоу; национална гарда Колорада и осигурање рудника нападају насеље рудара штрајкача и њихових породица; међу мртвима су 2 жене и 11 деце. За узврат, рудари припремају оружану побуну, коју након 10 дана сламају федералне трупе.
*[[1914]]. У Европи почиње [[Први светски рат]].
*[[1915]]. - [[1916]]. Ема Голдман често држи предавања о контроли зачећа и неколико пута је ухапшена. Једном приликом је провела 15 дана у затвору због дистрибуције информација о контроли рађања.
*[[1916]]. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] објављују рат Немачкој и тако улазе у Први светски рат. Федерална влада проглашава општу мобилизацију.
*[[1916]]. Ема оснива Лигу против регрутације заједно с Беркманом, М. Еленор Фицџералд и Леонардом Аботом који се супростављају мобилизацији.
*[[1916]]. Голдманова и Беркман оптужени и осуђени на 2 године затвора због уроте против мобилизације.
*[[1916]]. Донешен закон о шпијунажи.
*[[1918]]. Донешен закон о противдржавној делатности.
*[[1918]]. - [[1919]]. Ема служи казну у Државом затвору у Џеферсон Ситију, Мо; Беркман је у Федералном затвору у Атланти.
*[[1919]]. Ема и Беркман су депортовани из Сједињених Држава са 247 других радикала странаца. (Њеног мужа је влада 1908. године лишила држављанства како би га и Ема изгубила. Закон о странцима из 1918. године предвиђа да странац у сваком тренутку након уласка у Сједињене Државе може бити депортован ако се установи да је анархиста.)
*[[1919]]. - [[1920]]. “Црвени ожиљак”; у САД нетолеранција и сумњичавост према странцима расте у послератним годинама, док бољшевици учвршћују своју победу у Русији стварајући страх од Светске револуције; врхунац наступа 1920. у Палмеровим рацијама, када су хиљаде радикала рођених ван Америке испитивани; многи од њих су депортовани.
*[[1920]]. Потврђен 19. амандман Устава (који женама даје право гласа).
*[[1920]]. Сако и Ванзети, двојица италијанских анархиста, ухапшени због убиства чланова осигурања плата у Масачусетсу; оптужени су сматрани жртвама, за то време типичног непријатељства према радикалима и странцима; тај је утисак био потврђен током суђења.
*[[1920]]. - [[1921]]. Ема и Беркман у егзилу у Совјетској Русији, где се супростављају бољшевичком ограничењу слободе говора и изражавања, нарочито сузбијању анархиста.
*[[1921]]. Децембар; Ема и Беркман напуштају Русију.
*[[1922]]. - [[1924]]. Избеглиштво у Берлину, после кратког боравка у Стокхолму, Шведска.
*[[1923]]. Ема објављује “Мој губитак илузија о Русији”
*[[1924]]. - [[1926]]. Ема живи у Лондону, пишући и одржавајући предавања о условима у Совјетској Русији и о модерној драми.
*[[1926]]. - [[1928]]. Ема живи у Канади. У Торонту пише и држи предавања о Русији, модерној драми и друштвеним питањима.
*[[1927]]. Погубљење анархиста Сака и Ванзетија узрокује међународно негодовање.
*[[1928]]. - [[1936]]. Ема налази инспирацију за своје писање и заклон након предавачких турнеја у кући у Сен Тропеу у Француској, коју је за њу купила филантропкиња Пеги Гугенхајм.
*[[1931]]. Ема објављује своју биографију “Живети свој живот”
*[[1932]]. Ема држи предавања по Скандинавији и Немачкој о злу фашизма и успону нацизма.
*[[1933]]. Ема Голдман је протерана из Холандије.
*[[1934]]. Добила је улазну визу за Сједињене Државе за турнеју од деведесет дана.
*[[1936]]. Болестан од рака, Беркман је извршио самоубиство.
*[[1936]]. - [[1938]]. Ема посећује Шпанију и придружује се лојалистима у Шпанском грађанском рату; касније отвара канцеларију у Лондону како би прикупила подршку за шпанске анархисте који се боре на страни лојалиста.
*[[1939]]. Ема се након пораза шпанских лојалиста сели у Канаду како би прикупила новац за жене и децу избеглице из грађанског рата.
*[[1940]]. Умире у Торонту, а сахрањена је у Чикагу, недалеко од осуђених са [[Хајмаркет]]а, који су је први надахнули 1887. године.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ема_Голдман”