Велики пожар у Лондону — разлика између измена

м
Враћене измене 109.93.61.218 (разговор) на последњу измену корисника Kgsbot
м (Враћене измене 109.93.61.218 (разговор) на последњу измену корисника Kgsbot)
[[Слика:Great Fire London.jpg|мини|370п|Детаљ слике великог пожара у [[Лондон]]у из [[1666]]. године]]
'''Велики пожар у Лондону''' је пожар који је харао Лондоном између [[2. септембар|2.]] и [[5. септембар|5. септембра]] [[1666]]. године, и у коме су били уништени централни деловидијелови града. Ватра је прогутала средњовјековни део Лондона унутар старих римских зидина. Такође је угрозила, али на срећу није уништила аристократски део Вестминстера, палату Вајтхол као и велики део предграђа у ком су живели сиромашни грађани<ref>-{Porter, Roy (1994). London: A Social History. Cambridge: Harvard.}- </ref>
 
Ватра је уништила 13.200 кућа, 87 цркава, катедралу св. Павла, и већину јавних зграда. ПроцењујеПроцјењује се да је уништила домове 70.000 становника, од укупно 80.000 становника колико је у то доба Лондон имао<ref name="Tini">-{Tinniswood, Adrian (2003). By Permission of Heaven: The Story of the Great Fire of London. London: Jonathan Cape.}-</ref>.
 
Тачан број жртава се не зна, и традиционално влада мишљење да није био велики, с обзиром да је забележензабиљежен мали број погинулих. Овакво схватање је доведено скоро у питање с обзиром да се у то доба нису бележилебиљежиле смрти сиромашних и припадника средње класе, као и да је много њих прогутала ватра не оставивши препознатљиве трагове остатака својих жртава.
 
==Пожар у кући Томаса Фаринора==
Дана [[2. септембар|2. септембра]] [[1666]]. године, у недељу ујутру, започела је ватра у кући и продавници Томаса Фаринора, пекара краља [[Чарлс II|Чарлса II]]<ref name="c4">[http://www.channel4.com/history/microsites/H/history/fire/story.html Channel 4, „Прича о пожару“] {{en}}</ref>. Фаринор је заборавио да угаси ватру у пећи у ноћи преприје тога, и жеравице су запалиле оближњу камарицу дрва за горење. До 01:00 ватра је већ захватила кућу и продавницу, док је Фаринор увелико спавао. Фариноров помоћник се пробудио и видеовидио кућу пуну дима и пробудио укућане. Фаринор, његова жена и кћерка, као и једна слушкиња, су утекли кроз горњи прозор и преко врха крова. Спремачица је била толико преплашена да се није успелауспјела попети на кров него је остала у кући - постајући тако прва жртва ватре<ref name="Tini" /><ref name="c4" />.
 
==Ширење ватре==
Жишке из запаљене куће су пале на [[слама|сламу]] и [[сијено]] у оближњем дворишту Стар Ина, у улици Фиш Стрит Хил. Лондон је [[1666]]. године био у великој меримјери изграђен од [[дрво|дрвета]] са [[кров]]овима често прављеним само од лишћа. Ове су се зграде брзо запалиле. [[Ветар|Вјетар]] је тог јутра дувао јако и брзо је разносио ватру. Из Стар Ина, ватра је брзо продрла до цркве свете Маргарет, а затим и у улицу Темз Стрит. Овде је било складишта и сандука са запаљивим материјалима — [[Липиди|уље]]м, [[плин]]ом, [[угаљ|угљем]], сламом итд. До 08:00, седам сати након почетка ватре, пламен је дошао на пола пута до [[Лондонски мост|старог Лондонског моста]].
 
Ватре су гориле читава два дана. Флит Стрит, Олд Бејли, Лаџит Хил, Њугејт су се претворили у пепео. Зидине катедрале светог Павла су експлодирале док је истопљено олово текло у потоцима низ улице. Ватра је горила три дана, на крају уништавајући и храм у близини Холборн Бриџа. Гашењу се приступало првенствено унапријед уништавајући куће и зграде које ватра још није ухватила.
Било је много људи који су нагло осиромашили јер су све што су имали изгубили у ватри. Становништво се разишло по околним селима па и даље. Некима су обезбијеђени шатори, неки су сами себи правили склониште под импровизованим колибама.
 
Након ове ватре, Лондон је био натераннатјеран да започне градњу која би предупредила овакве пожаре. Дрвене куће које су се до тада градиле, замењенезамијењене су кућама од камена и цигле. [[Осигуравајуће друштво|Осигуравајућа друштва]] су схватила да могу избјећи губитак запошљавањем људи који би се борили против ватре. Кристофер Рен, велики архитекта [[17. век|XVII вијека]], почео је реконструкцију Лондона и изградио 49 нових цркава заједно са катедралом светог Павла какву данас познајемо. Након пожара [[1666]]. године, лице Лондона се заувијек променилопромијенило.
 
==Спољашње везе==