Ђуро Стругар — разлика између измена

Учествује у преговорима, у Београду, с представницима грађанских партија и припадницима [[Четници|четничке]] организације [[Дража Михаиловић|Драже Михаиловића]], због стварања јединственог фронта борбе против окупатора. Један је од организатора акције спасавања члана Политбироа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и секретара ПК КПЈ за Србију [[Александар Ранковић|Александра Ранковића Марка]]. Септембра [[1941]]. године преузима дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд, али није дуго остао на тој дужности. Двадесет другог септембра пошао је на састанак, са секретаром једног рејонског комитета, и у улици Грчића Миленка упао је у полицијску заседу. Ђуро је покушао да побегне, али је рањен, ухваћен и пребачен у затвор. Био је подвргнут страшним мучењима, али Ђуро није рекао ништа, чак ни своје име.
 
Одлуком [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], прогашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]] [[9. мај]]а [[1945]]. године.
За [[народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[6. јул]]а [[1945]]. године.
 
Основна школа у [[Нови Београд|Новом Београду]], у блоку 37, носи његово име. А Цариградска улица у [[Београд]]у је од [[1946]]. до [[1997]]. године носила његово име.