Пекиншки дијалект — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: uk:Пекінський говір
м Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
Ред 14:
'''Пекиншки дијалект''' ({{јез-кин-туп|у=北京话|т=北京話|п=Běijīnghuà}}) је [[Мандарински језик|мандарински дијалект]] који се говори у урбаном подручју [[Пекинг]]а, [[Кина|Кине]]. Пекиншки дијалект је основа [[Стандардни мандарински језик|стандардног мандаринског језика]], који је стандардни службени кинески говорни језик који се користи у [[Народна Република Кина|Народној Републици Кини]], [[Република Кина|Републици Кини]] (Тајвану) и [[Сингапур]]у.
 
Иако су пекиншки дијалект и [[стандардни мандарински језик]] врло слични, постоје неке разлике које олакшавају да кинези међусобно могу примјетитипримијетити особе пореклом из Пекинга који говоре домаћи пекиншки дијалект, и говорника који нису из Пекинга и причају [[стандардни мандарински језик]].
 
==Распрострањеност==
Ред 26:
Међутим, постоје неке уочљиве разлике. Нај истакнутији је пролиферација ''[[ротички самогласник|ротичких самогласника]]''. Сви ''[[ротички самогласник|ротички самогласници]]'' су резултат -{{lang|zh|儿}} {{IPA|/-ɹ/}}, суфикс именица, осим за неколико ријечи изговорено као {{IPA|/ɑɹ/}} које немају овај суфикс. У стандардном мандаринском, они се такође појављују, али нигде у близини свеприсутности и фреквенције у којима се појављују у пекиншком дијалекту. Овај феномен је познат као ''[[Ерхуа]]'' ({{lang|zh|儿化}}).
 
Осим тога, пекиншки дијалект има неколико фонетских скраћивања који се обично сматрају превише „жаргонски“ за кориштење у стандардном мандаринском језику. На примјер, у брзом говору, почетни сугласници пролазе кроз промјену ако су у једној ненаглашеном слогу: [[пинјин]] {{трансл|zh|ISO|zh ch sh}} {{IPA|/tʂ tʂʰ ʂ/}} постаје р {{IPA|/ɻ/}}, тако да {{lang|zh|不知道}} {{трансл|zh|ISO|''bùzhīdào''}} „не знам“ може звучити као {{трансл|zh|ISO|''bùrīdào''}} (наглас је на први и трећи слог); ђ ћ шј ({{јез-кин-п|j q x}}) {{IPA|/tɕ tɕʰ ɕ/}} постаје ј ({{јез-кин-п|y}}) {{IPA|/j/}}, тако да {{lang|zh|赶紧去}} {{трансл|zh|ISO|''gǎnjǐnqù''}} „иди брже“ може звучити као {{трансл|zh|ISO|''gǎnyǐnqù''}}; б д г ({{јез-кин-п|b d g}}) {{IPA|/p t k/}} дају глас да постану {{IPA-all|b d g}}; слично промјене се јављају и на другим сугласницима. Такођер, крајњи {{IPA|/-n/}} и (мање често) {{IPA|/-ŋ/}} ({{јез-кин-п|-ng}}) се не може затворити у цијелостицјелости, тако да је носни самогласник проглашен умјесто један носни сугласник; на примјер, {{lang|zh|您}} {{трансл|zh|ISO|nín}} заврши да звучи као „њих“, умјесто „њиин“ у стандардном мандаринском језику:
{| class="wikitable"
! [[Пинјин]]