Сва три клицина листа учествују у образовању [[ембрионални омотач|ембрионалних омотача]] који нису део самог ембриона у ужем смислу, али омогућавају његово преживљавање.
Стварање клициних листова у птица и сисара је слично мада постоје велике разлике у количини вителуса у цитоплазми јајних ћелија. Ћелије ембрионалног чворића се налазе на анималном полу. Ћелије ендодерма у сисара се издвајају деламинацијом од ћелијске масе ембрионалног чворића и теже да обрасту шупљину клициног мехурића на исти начин као и у птица. Стварање мезодерма почиње у исто време издуживања ембрионалног штита. Ћелије ектодерма ебрионалног штита се размножавају врло активно а тиме се површина овог формативног дела заметка шири и издужује – ствара се цефалокаудална осовина будућег ембриона. Ћелије ектодерма каудалног дела штита диференцирају се у ћелије мезодерма. Активно размножавање ћелија у овом пределу је привремено и траје до образовања сомита. Ћелије примитивне траке су плурипотентне. У птица и сисара истичу се два центра пролиферације мезодерма: каудално – тело примарне врпце, а кранијално – примарни Хенсенов чворић. Мезодерм примарне траке пружа се у кранијаном правцу између ектодерма и ендодерма као цефаличан продужетак. Од средњег дела овог цефаличног продужетка образује се хорда. Са стране се издваја ембрионални мезодерм. Ембрионалне ћелије мезодерма се шире латерално и дистално између ектодерма и ендодерма, спајају са примарнним мезодермом жуманцетне кесице и амниона и образују еxтраембрионални мезодерм. Ћелије мезодерма се налазе свуда између ектодерма и ендодерма осим у средишњем делу у пределу хорде. Стварањем и трећег клициног листа у триламинарној гаструли разликују се три слоја: ектодерм, мезодерм и ендодерм.
Ћелије '''ектодерма''' гаструле имају потенцијал за стварање покожице и нервне плоче.
'''Мезодерм''' даје хорду.
'''Ендодерм''' облаже унутрашњи зид жуманцетне кесице, 1о црева и алантоиса. Од њега настаје у току даљих процеса жлездана компонента дигестивног система укључујући и акцесорне жлезде.
Развијање клициних листова је исто код свих кичмењака.
Ступањ гаструле одговара грађи адултних облика примитивних облика.
Даљи процеси диференцирања постају све сложенији, од појединих клициних листова издвајају се групе ћелија са потенцама за стварање различитих ткива и органа. Промене које настају у ћелијама и које доводе до ограничавања њихове способности за диференцирање само у поједине системе или посебне органе у том систему познате су под именом детерминација.
