Секст Проперције — разлика између измена

'''Секст Проперције''' ([[латински|лат]]. ''Sextus Propertius'', око 50. ― 16. стп. н. е.) један је од главних песника [[римска љубавна елегија|римске љубавне елегије]], аутор четири књиге ''Елегија'' (''Elegiae'', укупно 92 песме).

О Проперцијевом животу познато нам је само оно што је он сам сматрао за потребно да каже о себи. Из његових песама закључујемо да се родио у [[Умбрија|умбријском]] граду Асизију (лат. Assisium), да је рано изгубио оца, да су његови рођаци у тзв. перузинском рату (40―41. стп. н. е.) ратовали против [[Аугуст|Октавијана]] на страни Луција Антонија, брата тријумвира [[Марко Антоније|Марка Антонија]], те да је стога породица настрадала приликом деобе земље Октавијановим ветеранима. Проперције је, ипак, био повезан с римским аристократским породицама, и то с оним које су касније, средином 1. века н. е., играле водећу улогу у сенатској опозицији против царске власти. Почетком двадесетих година стп. н. е. Проперције се већ налазио у Риму, у кругу аристократске и књижевне омладине. Дружио се с [[Публије Овидије Назон|Овидијем]], с епским песником Понтиком и другим књижевницима блиским [[Меценат]]овом кругу. [[Квинт Хорације Флак|Хорације]], званично поклоник старе грчке лирике, као да није много марио за овог самопрокламованог посленика Филете и [[Калимах]]а, премда су Проперцијеве песме у многоме блиске [[Гај Валерије Катул|Катулу]] и [[Албију Тибулу|Тибулу]], [[Вергилије|Вергилију]] и самоме Хорацију.

Премда многи Проперцију савремени и каснији аутори узгред помињу песника, они нам ништа не откривају о њему, осим што се може закључити да је овај елегичар био релативно познат и цењен све до 4. века н. е. Античка биографија Проперцијева није нам сачувана, вероватно зато што његове елегије нису читане у школама. Живот у коме је љубав постепено уступала место величању Рима и Августа ― али никад потпуно ― откривају нам, дакле, само његове песме. Последња (IV, 11) потиче из 16. год. стп. н. е., па се мисли да је ускоро потом и умро. Готово ништа се не зна о Проперцијевом животу после окончања његове везе с Цинтијом, девејком која је била предмет обожавања у његовим елегијама. Могуће је да се оженио неком девојком која је заузела Цинтијино место (можда да би се могао квалификовати за финансијске олакшице које су ожењенима биле гарантоване по легес Иулиае из 18. год. стп. н. е.), те да је из тог брака имао сина, како се дâ закључити из тога што касније [[Плиније Млађи]] помиње неког Проперцијевог потомка.

Проперцијеве су елегије сачуване у четири књиге. Распоред песама у њима углавном прати хронологију, па можемо код овога песника кроз дело пратити и његов живот и развој личности: прва књига (22 елегије) састављена је између 33. и 28. стп. н. е.; друга књига (34 елегије) између 28. и 25. стп. н. е.; трећа књига (25 елегија) између 24. и 22. стп. н. е.; и четврта књига (11 елегија) између 21. и 16. стп. н. е. Прва је књига у потпуности посвећена песниковој љубави, Цинтији, и првобитно је објављена као ''Cynthia Monobiblos'' (''Цинтијина књига''), како сведочи [[Марцијал]]ов епиграм XIV, 189, у рукопису насловљен ''Monobyblos Properti'':

Већ у 3. књизи, међутим, назире се долазак другог Августовог периода: око 20. год. стп. н. е., наиме, долази до прекретнице у природи владавине Августа, који напушта ранију политику »меког патроната« над песницима и демонстрира чвршћу руку неприкосновене власти. Меценат, који је дотад тактички посредовао између жеља цара и моралних скрупула песника, из непознатих се разлога тада повукао из јавнога живота, а Август почео да раскида, или барем модификује многе од оних републиканских форми што су као атавизми заостали из претходног раздобља. Тако и Проперције почиње тада да у своју поезију постепено укључује и теме од јавног интереса. Ипак, и у таквим песмама он задржава свој карактеристични независни дух, како би задовољио и цара и своје моралне и естетске ставове. У песми III, 4, на пример, која прославља Августову очекивану победу над [[Парти]]ма, Проперције се налази у улози оданог посматрача тријумфалне поворке, али у исто време надмоћно даје натукницу да ће ту поворку гледати лежећи у наручју своје драгане. Још је занимљивије што овој песми следи елегија у којој се надахнуто хвали мир (III, 5):