|
'''Гај Касије Лонгин''' ([[латински језик|лат]]: ''Caius Cassius Longinus'', пре 85. год. преп. н. е. - октобар 42. год. преп. н. е.) био је римски [[Римски сенат|сенатор]] и државник који је, уз [[Марко Јуније Брут|Марка Јунија Брута]], био вођа завере у којој је убијен [[Јулије Цезар]].
[[Слика:RSC 0004a.6.jpg|мини|300п|right| Денар из 42. год. преп. н. е. који су у Смирни исковали Касије Лонгин и Лентул Спинтер приказује крунисану богињу Либертас (Слободу) док су на реверсу жртвена посуда и литус, штап римских свештеника аугура.]]
У младости је студирао филозофију на острву [[Родос|Родосу]] где је такође овладао [[Грчки језик|грчким језиком]]. Оженио се Јунијом Терцијом, [[Полусестра|полусестром]] Марка Јуније Брута.
Као [[квестор]] служио је [[Марко Лициније Крас|Марка Лицинија Краса]] током похода против Парћана 53. год. преп. н. е. Упркос Касијевим упозорењима Крас се упустио у отворену битку са [[Партијско царство|Парћанима]] код [[Битка код Кархеје|Кархеје]] где је римска војска тешко поражена, а Крас убијен на превару. Касије је успео да спасе остатке римске војске и одведе је у римску Сирију. Након Красовог пораза, две године је био провинцијски намесник Сирије.
По повратку у Рим 50. године преп. н. е. Касије је био оптужен за изнуђивање новца од провинцијалаца. Избијање грађанског рата између Цезара и [[Гнеј Помпеј Велики|Гнеја Помпеја]] спасло га је од суђења. Као један од [[Народни трибун|народних трибуна]] за 49. год. преп. н. е. Касије се придружио [[Оптимати|оптиматима]]. Кад је Цезар прешао Рубикон и кренуо на [[Рим]], Касије је побегао Помпеју који га је произвео у свог заповедника флоте. Током 48. године пре н. е. Касије је у водама [[Сицилија|Сицилије]] уништавао Цезарове бродове. Међутим, када му је стигла вест о Помпејевом поразу [[Битка код Фарсала|код Фарсале]] решио је да отплови за [[Хелеспонт]] и удружи се са [[Понтска краљевина|понтским]] краљем [[Фарнак II|Фарнаком II]]. Током путовања на исток Касија је заробио Цезар и натерао га је на предају. Уз све то, као Цезаров легат Касије је морао да служи у рату против истог оног Фарнака на кога је раније рачунао као савезника у борби са Цезаром. Најзад, Касије је одбио да следи Цезара у борби са помпејевцима предвођених [[Катон Млађи|Катоном Млађим]], тако да се вратио у Рим и повукао из политичког живота.
По Цезаровој победи у грађанском рату, Касије је постао [[Претор|претор перегрин]], при чему је по истеку службе требало да добије Сирију на управу. У међувремену, почео је заједно са [[Шурак|шураком]] Јунијем Брутом да плете заверу против Цезара захтевајући од истомишљеника подршку за [[тираноубиство]]. На [[Мартовске иде]] 44. године преп. н. е. Касије не само да је позвао заверенике на акцију већ је и задао Цезару ударац у главу. Ипак, цезароубице нису желели нови грађански рат, тако да нису побили најближе Цезарове сараднике. [[Марко Антоније]] је искористио прилику да придобије римску светину против завереника, тако да су Брут и Касије морали да напусте Рим и преузму позиције у далеким провинцијама.
На Истоку Касије је успео да окупи 12 легија и стекне савезнике међу провинцијским намесницима и локалним владарима. Након што је овладао Сиријом, у [[Измир|Смирни]] се придружио Бруту ради борбе са цезаровцима који су се удружили у [[Други тријумвират]]. Код [[Битка код Филипа|Филипа]] у је 42. год. пре н. е. Македонији дошло је до одсудних борби између републиканаца и цезароваца. Док је Брут потукао [[Октавијан Август|Октавијанове]] легије, Касије је претрпео пораз у борби са Антонијем. Несвестан да битка није завршена потпуним сломом, Касије је извршио самоубиство. Брут га је оплакао и, као ''последњег Римљанина'', сахранио на [[Тасос|Тасосу]].
| 