Маријан Чавић — разлика између измена

|место рођења=[[Загреб]], [[Аустроугарска]]

|местодатум смрти=крајем [[Јасеновац1941]],. [[НДХ]]('''26''' год.)

|члан КПЈ од=[[1939.]].

'''Маријан Чавић''' ([[1915]]-—[[1941]]). секретаручесник Месног[[Народноослободилачка комитетаборба инарода чланЈугославије|Народноослободилачке Окружног комитета КПХ за Карловац, један од организатора устанка на [[Кордунборбе]]у и [[народни херој Југославије]].

Рођен је [[10. март]]а [[1915]]. у [[Загреб]]у у напредној радничкој породици. Још у најранијој младости укључио се у рад напредног омладинског покрета, а када је постао радник-металац укључио се у рад [[Уједињени раднички синдикати Југославије|УРС-ових синдиката]]. Убрзо је постао синдикални функционер и радио је на организацији многих синдикалних акција и штрајкова. Као истакнути борац за радничка права, Маријан Чавић је [[1939]]. примљен у [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]], а непосредно уочи рата постао је секретар Трећег рејонског комитета КПХ у Загребу.

После [[Априлски рат|окупације Југославије]] и формирања квислиншке[[Усташе|усташке]] [[НДХНезависна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], Маријан Чавић организује у свом рејону илегални рад и учествује у диверзантским и другим акцијама, а помаже и у раду Месног комитета у учвршћењу партијских организација. Одлуком [[Централни комитет|ЦКЦентралног комитета]] [[КПХСавез комуниста Хрватске|Комунистичке партија Хрватске]], Маријан Чавић, средином августа 1941. напушта Загреб и одлази у [[Карловац]], да би помогао карловачким комунистима у организовању ослободилачке борбе. Непосредно после доласка у Карловац, преузима дужност секретара Месног комитета и члана Окружног комитета КПХ за Карловац. Заједно с [[Иван Маринковић Славко|Ивом Маринковићем]] и [[Јосип Краш|Јосипом Крашем]], настојао је успоставити прекинуте везе са [[Загреб]]ом, [[Петрова гора|Петровом гором]], [[Горски котар|Горским котаром]], [[Хрватско приморје|Хрватским приморјем]], [[Покупље|Покупљем]], [[Лика|Ликом]] и [[Банија|Банијом]]. У веома тешким условима, искусни илегалци успели су у Карловцу, пуном [[усташе|усташа]] и [[Италија]]на, у релативно кратком року обновити партијску организацију и оспособити је тако да је она поновно постизала добре резултате. Учвршћење партијске организације много је допринело развоју илегалног рада, па су из дана у дан постизани добри резултати, а знатно је утицало и на учвршћење [[СКОЈСавез комунистичке омладине Југославије|скојевске]] организације у граду. Под руководством Маријана Чавића успешно је радила и организација [[АФЖАнтифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]]-а и тајна партијска штампарија у Карловцу, смештена у Дубравцу.

Усташка полиција га је [[16. октобар|16. октобра]] [[1941]]. године, код књижаре "Фогина"„Фогина“ у Карловцу, усташка је полиција изненадила и ухапсила Маријана Чавића. Знајући да је ЧавићМаријан значајна личност у партијској организацији, усташка полиција га је подвргла мучењу, али он није хтео одати чак ни своје име. Да би прекратио своје муке, Маријан Чавић је покушао извршити самоубиство. Међутим, желећи по сваку цену изнудити од њега информације, полиција га је отпремила у карловачку болницу на лечење.

Партијска организација је сазнала да се њен секретар налази у болници, па је направљен план за његово ослобађање из болнице. [[14. новембар|14. новембра]] кренуо је једанЈедан вод од 24 борца из Првог кордунашког батаљона, предвођен [[Већеслав Хољевац|Већеславом Хољевцем]]. Партизани, преобученипреобучен у [[домобрани|домобранске]] униформе сустигао стиглије у Карловац [[17. новембар|17. новембра]]. Иако је све текло по унапред утврђеном плану, акција спашавања Маријана Чавића није успела, јер су га у међувремену усташе поново вратиле у затвор, тако да га Хољевац са својим партизанима није нашао у болници. Партизански вод се, заробивши уз пут двојицу усташа, вратио истим путем којим је ушао у Карловац. На мосту преко [[Корана|Коране]] дошло је до сукоба с [[Италијани]]ма, али се вод успео повући на [[Петрова гора|Петрову Гору]], оставивши иза себе неколико мртвих италијанских војника.

НароднимЗа херојем[[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.

*'''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''',. "Младост"„Младост“, Београд 1975. година.

[[Категорија:ПартизаниЈугословенски партизани]]