Митар Трифуновић Учо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 8:
|датум смрти=[[новембар]] [[1941]]. ('''61''' год.)
|место смрти=[[Логор Јасеновац]]
|држава смрти=<br>{{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=
|КПЈ=[[1919]].
Ред 14:
|народни херој=[[27. новембра]] [[1953]].
}}
'''Митар Трифуновић Учо''' ([[1880]]
== Биографија ==
Ред 21:
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустро-Угарска|аустроугарске]] војске и послат на [[Уређујете Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]]. После заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]].
Године [[1918]]. после завршетка рата и стварања [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], вратио се у [[Тузла|Тузлу]] с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. На листи [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] изабран је, [[1920]]. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „[[Хусинска буна]]“.
После [[Обзнана|Обзнане]] је ухапшен као посланик [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, поново је ухапшен и од [[Суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]], у [[Београд]]у, осуђен на три године робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].
Ред 27:
У току [[1935]]. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Власти [[Тузла|Тузле]] су га интернирале у [[Босански Шамац]], где је остао све до [[1940]]. године.
Почетком [[1941]]. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и стварања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава
За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. новембра]] [[1953]]. године.
Ред 46:
[[Категорија:Југословенски комунисти]]
[[Категорија:Чланови ЦК КПЈ-СКЈ]]
[[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]]
[[Категорија:Учесници Октобарске револуције]]
[[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]]
| |||