Википедија

Хематит — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: sh:Hematit
Нема описа измене
Ред 1:
'''Хематит''', жељезов оксидни [[минерал]], [[кемијска формула]] α-Фе<суб>2</суб>О<суб>3</суб>, најстабилнији је и најраспрострањенији од свих [[жељезови оксиди|жељезових оксида]]. Име хематит изведено је од грчке ријечи "хаима" што значи крв, а односи се на црвену боју овог минерала. Хематит је главни члан [[Хематитова група|хематитове групе]] минерала коју чине четири минерала идентичне кристалне структуре с опћенитом кемијском формулом Р<суб>2</суб>О<суб>3</суб> гђе је Р = Ал<суп>3+</суп>([[корунд]]), В<суп>3+</суп>([[карелианит]]), Цр<суп>3+</суп>([[есколаит]]) или Фе<суп>3+</суп>.
'''Hematit''', željezov oksidni [[mineral]], [[kemijska formula]] α-Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, najstabilniji je i najrasprostranjeniji od svih [[željezovi oksidi|željezovih oksida]]. Ime hematit izvedeno je od grčke riječi "haima" što znači krv, a odnosi se na crvenu boju ovog minerala. Hematit je glavni član [[Hematitova grupa|hematitove grupe]] minerala koju čine četiri minerala identične kristalne strukture s općenitom kemijskom formulom R<sub>2</sub>O<sub>3</sub> gdje je R = Al<sup>3+</sup>([[korund]]), V<sup>3+</sup>([[karelianit]]), Cr<sup>3+</sup>([[eskolait]]) ili Fe<sup>3+</sup>.
 
== Кристална структура ==
== Kristalna struktura ==
Структура хематита темељи се на хексагонској густој слагалини [[кисик]]ових аниона (О<суп>2-</суп>) с двије трећине октаедарских шупљина попуњеним [[жељезо]]вим (Фе<суп>3+</суп>) катионима. Хематит кристализира у хексагонском кристалном суставу, просторна група ''Р''3''ч с параметрима јединичне ћелије ''а'' = 5.03 Å, ''ч = 13.74 Å.
Struktura hematita temelji se na heksagonskoj gustoj slagalini [[kisik]]ovih aniona (O<sup>2-</sup>) s dvije trećine oktaedarskih šupljina popunjenim [[željezo]]vim (Fe<sup>3+</sup>) kationima. Hematit kristalizira u heksagonskom kristalnom sustavu, prostorna grupa ''R''3''c'' s parametrima jedinične ćelije ''a'' = 5.03 Å, ''c'' = 13.74 Å.
 
== Физичка својства ==
== Fizička svojstva ==
Боја му овиси о кристалности, а креће се од црвене за фини прах до сиве и црне за узорке већих кристала. [[Тврдоћа]] Хематита је од 5 до 5,5 на [[Мохсова скала|Мохсовој скали]], а [[Релативна густоћа|специфична тежина]] варира од 4,9 до 5,3, овисно о узорку.
Boja mu ovisi o kristalnosti, a kreće se od crvene za fini prah do sive i crne za uzorke većih kristala. [[Tvrdoća]] Hematita je od 5 do 5,5 na [[Mohsova skala|Mohsovoj skali]], a [[Relativna gustoća|specifična težina]] varira od 4,9 do 5,3, ovisno o uzorku.
 
Хематит је слабо феромагнетичнан материјал на собној температури. Испод температуре Мориновог пријелаза од 260 К магнетско уређење је антиферимагнетско, а изнад [[Цуриева температура|Цуриеве температуре]] од 956 К постаје парамагнетско. Тали се при температури од 1565 °Ц.
Hematit je slabo feromagnetičnan materijal na sobnoj temperaturi. Ispod temperature Morinovog prijelaza od 260 K magnetsko uređenje je antiferimagnetsko, a iznad [[Curieva temperatura|Curieve temperature]] od 956 K postaje paramagnetsko. Tali se pri temperaturi od 1565 °C.
 
 
==Литература==
==Literatura==
1. Р. М. Цорнелл, У. Сцхwертманн, Тхе Ирон Оxидес, Струцтуре, Пропертиес, Реацтионс, Оццурренце анд Усес, ВЦХ Публ. Цорп., Д-69451 Wеинхеим, Њемачка, 1996.
1. R. M. Cornell, U. Schwertmann, The Iron Oxides, Structure, Properties, Reactions, Occurrence and Uses, VCH Publ. Corp., D-69451 Weinheim, Njemačka, 1996.
 
[[Категорија: Минерали]]
[[Kategorija: Minerali]]
[[Категорија: Метални оксиди]]
[[Kategorija: Metalni oksidi]]
[[Категорија: Спојеви жељеза]]
[[Kategorija:Spojevi željeza]]
 
<!-- interwiki -->
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хематит”