Биоценоза — разлика између измена

* одређени односи исхране i izvanishrane

Квалитативни састав биоценозе представља присуство и комбинацију заступљених [[врста]]. Тако се, нпр., живи свет [[камењар]]а разликује по саставу од од оног у шуми. Животни услови у станишту ([[биотоп]]у) условљавају одговарајућу бројност (квантитет) популација у биоценози. Популације које су уосебноу биоценози посебно бројне називају се '''доминантне'''. Оне дају печат заједници и најбоље су прилагођенедатим условима станишта. У буковој шуми доминантна врста је [[буква]], а у храстовој [[храст]].

Посебну групу сапрофита чине [[хетеротроф]]не [[бактерија|бактерије]] и [[гљива|гљиве]] које разлажу остатке органских супстанци до неорганских састојака (врше [[минерализација|минерализацију]]), враћајући их на тај начин у природу у облику који је употребљив за биљке. Од тих материја биљке, [[фотосинтеза|фотосинтезом]], поново стварају органске материје богате енергијом. Сви сапрофити чине групу [[разлагач (биологија)|разлагач]]а. pederi i

Произвођачи, потрошачи и разлагачи представљају три основна нивоа исхране (трофичка нивоа) у природи кроз које материја кружи, а енергија једносмерно протиче од једног до другог нивоа. При томе се облик материје (органска у неорганску и обрнуто) и енергије мења (светлосна, хемијска, топлотна енергија). У току протицања енергија се делимично губи у виду топлоте (око 10% енергије се губи при преласку са једног на наредни трофички ступањ).