Ранко Радовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 18:
| женски_пол =
}}
'''Ранко Радовић''' (*[[18. август]] [[1935.]] — †[[16. фебруар]] [[2005.]]), српски архитекта и, професор архитектуре, министар за заштиту животне средине и уређење[[теоретичар простора у влади Црне Гореархитектуре]]. Након његове смрти је установљена [[Награда Ранко Радовић|награда]] названакоја поноси њемуњегово име. Једини је српски архитекта чије је дело (споменСпомен домкућа [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], на Тјентишту) приказаноувела га је у књизикруг „Савременасветских архитектура“архитеката: [[Чарлс Џенкс|ЧарлсаЧарлс ЏенксаЏенкс]], Еволутивно стабло, 1991, 1993.
 
 
== Биографија ==
Магистрирао је [[1971.]]године у Београду, код проф. [[Оливер Минић|Оливера Минића]]. Докторирао у Паризу [[1980.]]године на [[Сорбона|Сорбони]], код проф. Бернара Доривала.
 
== Просветни рад ==
Започео је професорску каријеру на Архитектонском факултету универзитета у Београду (1972-1992.), где је предавао „Савремену архитектуру и урбанизам“. Почетком ратних деведесетих је под притиском практично побегао у [[Јапан]], где је наставио професуру. Три године је провео у Јапану и још пет у Финској. Његов боравак у Јапану је потакао низ предавања о архитектури Јапана на [[Коларчев народни универзитет|Коларчевом народном универзитету]].
 
По позиву, [[1996.]]године оснива и води "Новосадску школу архитектуре", Смер за архитектуру и урбанизам при [[Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду]]. Готово 30 година руководио је последипломским студијама из савремене архитектуре у Београду и Новом Саду.
Године [[1996.]] се враћа у Србију и у [[Нови Сад|Новом Саду]] оснива Архитектонски одсек на Факултету техничких наука.
 
Радовић је био редовни професор Универзитета у Новом Саду, Универзитета уметности у Београду, Техничког универзитета у Хелсинкију ([[Финска]]) и Универзитета Цукуби ([[Јапан]]). Био је предавач на више од 20 универзитета (Рим, Палермо, Штокхолм, Париз, Кион, Мелбурн, Хјото, Лисабон...)
 
Био је председник [[International Federation for Housing and Planning|IFHP]] (Међународна федерација за урбанизам и становање, 1984-1992), члан Савета [[International Union of Architects|UIA]] (Међународна унија архитеката, 1984-1990) и члан Дукљанске академије наука и умјетности у Подгорици.
 
== Политички рад ==
Радовић није исказивао интересовање за политику, али је ипак изабран у владу Црне Горе премијера Мила Ђукановића јануара 2003. године. Био је потпуно несвакидашњи и оригиналан министар када је пар дана по именовању затражио да му се као службено возило министарства додели [[бицикл]]<ref>[http://www.blic.co.rs/stara_arhiva/arhiva/2003-04-05/strane/politika.htm Министарско возило од 85 евра] Блиц, 5. април. 2003</ref>. Оставку на место министра подноси [[11. септембра]] [[2003.]]<ref>[http://www.rtcg.org/index.php?news&read=3379 Министар екологије и урбанизма поднио оставку] Радио телевизија Црне Горе, 11. септембар 2003.</ref>, а свој бицикл је поклонио најбољем ученику једне подгоричке основне школе.
 
== Теоријски рад ==
Објављивао је текстове у разним дневним новинама: шездесетих у [[Вечерње Новости|Вечерњим Новостима]], „На тапету дана“.
 
== Дела ==
Линија 39 ⟶ 40:
[[Слика:Dolina heroja-Sutjeska.JPG|мини|Спомен дом [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] у Долини хероја, [[Тјентиште]]]]
* 16 урбанистичких пројеката за насеља у Југославији, Финској и Луксембургу
* Занатско-услужни центар "Градић Пејтон" на Чубури, уБеоград, Београду1968-1971.
* ОпштинскаСкупштина зградаопштине у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]], 1974.
* Спомен домкућа [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], Тјентиште, 1964-1971.
* Атеље 212 у Београду
* Спомен обиљежје Љутотук, у [[Даниловград]]у, 1975.
* Пошта у [[Врњачка Бања|Врњачкој Бањи]], 1975-1977.
* Општинска зграда у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]]
* Зграда поште уБанка [[Врњачка Бања|ВрњачкојВрњачка БањиБања]], 1976-1979.
* Нови део хотелаХотел „Партизанка“ у Врњачкој Бањи.., 1977, 1985.
* Пошта / банка, Апатин, 1986.
* Атеље 212 у Београду (са [[Радивојем Динуловићем]]), 1992.
* Надградња [[ФТН Нови Сад]] (са Ксенијом Хиел), 1996.
* Хала, Димитровград, (са [[Радивојем Динуловићем]]), 1996-2001.
 
=== Књижевна ===
Објавио је преко 260300 научних и стручних студија и есеја, као14 књига (3 у иностранству). Такође је аутор више од 30 ТВ емисија и следећесерија о књиге:архитектури.
 
аутор
* '''ЖивиО просторархитектури''', НезависнаиКлуб издањаМладих Архитеката, Београд, 19791971.
* '''ФизичкеФизичка структуреструктура града''', Архитектонски факултетИАУС, Београд, 1978,19801972.
* '''Градски центри''', Архитектонски факултет, Београд, 1976.
* '''Живи простор''', Независна издања Слободана Машића, Београд, 1979.
* '''Форма града''', STYLOS, Novi Sad, 2003 / Orion art, Београд, 2003 / Грађевинска књига, Београд, 2009.
* '''Антологија кућа''', Грађевинска књига, Београд, 1985,1988,1989,1991.
* '''Нова антологија кућа''', Грађевинска књига, Београд, 2007.
* '''Савремена архитектура''', STYLOS, Нови Сад, 1998,2001.
* '''Врт или кавез''', Прометеј, Нови Сад, 1995.
* '''Нови врт и стари кавез''', STYLOS, Нови Сад, 2005, ISBN 86-7473-212-7.
 
== Награде ==
1987. Награда Београдског салона<br />
1997. Награда [[УЛУПУДС]] за животно дело<br />
1997. [[Вукова награда]]