Илија Јовановски Цветан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Кршење лиценце|url=http://www.znaci.net/00001/10_113.htm}}
{{Херој М
|дидаскалија=ИЛИЈА ЈОВАНОВСКИ
Линија 5 ⟶ 4:
|опис слике=Илија Јовановски Цветан
|датум рођења=[[1921]].
|место рођења=[[Топлица (Прилеп)|Топлица]], код [[Прилеп]]а
|држава рођења=<br>{{ЗД СРЈ}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
|датум смрти=[[28. август]] [[1944]]. ('''23''' год.)
|место смрти=[[ЗдуњeЗдуње]]
|држава смрти=<br>{{зас|Бугарска}} [[Краљевина Бугарска]]
|професија=опанчарски радник
|КПЈ=[[1940]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|НОБ=командант батаљона<br>[[Први македонски НОП одред|Првог НОП одреда]] „[[Даме Груев]]“
|народни херој=[[2. август]]а [[1952]].
}}
Ред 18:
 
== Биографија ==
Рођен је 1921. године у селу [[Топлица|Топлици]], код [[Прилеп]]а, у врло сиромашној породици. Још докДок је још био сасвим малидете, родитељи супородица му се преселилипреселила у Прилеп. Отац му се испрва бавио пољопривредом, а затим је отворио хан. Његова браћа, сестра и мајка гајили су дуван.Након Кадшто је завршио основну школу, почео је да учи опанчарски занат.
 
После велике економске кризе, опанчарски занатиндустрија је биопотиснула потиснутопанчарске одмануфактуре индустрије.и Тадаобитељске радионице, због чега је Илија извеснонеко време радио са својим оцем, а. [[1937]]. године одлази у [[Краљево]], па у [[Крагујевац]] и [[Аранђеловац]]., Свудагде је радио као пекар. Кад би се враћао у Прилеп, преносиоИако је искуства из штрајкачког покрета у коме је активно учествовао. Иако у Прилепу боравиборавио само повремено, 1937. године успевауспео је да организује штрајк опанчарских калфа у граду. У Краљеву и Крагујевцу истакао се у демонстрацијама и у чувањускривању илегалаца у пекарама где је радио. Кад је дошао на рад у Аранђеловац, за његове подвиге се већ зналоје ибио сапознат симпатијамамеђу серадничким гледало на његакруговима. Због тогаЗато је [[1939]]. године примљенпостао учлан [[Савез комунистичке омладине Југославије]].|Савеза [[1940]].комунистичке године опет се вратио свом опанчарском занату у Прилепу. Тада се у организованом политичком покрету јавио као искусан револуционар. На великој Илинденској демонстрацији у Прилепу 1940. године, имао је значајну улогу, због чега је ухапшен. После петнаест дана пуштен је из истражног затвора. Тада је постао и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партијеомладине Југославије]] (СКОЈ). Увек је с успехом извршавао опасне задатке које му је постављала Партија.
 
[[1940]]. године наставио је опанчарски занат у Прилепу. Тада се у организованом [[раднички покрет|радничком покрету]] истакао као искусан револуционар и политички радник. Истакао се за време Илинденское демонстрације у Прилепу 1940. године, због чега је касније ухапшен. После петнаест дана пуштен је из истражног затвора. Тада је постао и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].
Одмах после окупације, ангажовао се у прикупљању оружја. У његовој кући налазило се скровиште за оружје и војни и санитетски материјал. У [[лето]] [[1941]]. године бугарски окупатори су му упутили позив за војску. Он је изјавио секретару партијске ћелије да не жели да служи окупаторима. Договорили су се да Илија буде скривен и да га секретар обавести чим буде формирана прва партизанска група у прилепском крају. Већ [[13. септембар|13. септембра]] 1941. године, он је био укључен у прву партизанску чету која је била формирана на [[Селачка планина|Селачкој планини]], код Прилепа. Више пута се јављао као добровољац за извршавање разних задатака. Нарочиту храброст показао је приликом заробљавања бугарских полицајаца у вријеме напада на село [[Царевић]], [[7. новембар|7. новембра]] 1941. године.
 
Одмах после окупације, ангажовао се у прикупљању оружја за [[партизани|партизане]]. У његовој кући налазило се скровиште за оружје и војни и санитетски материјал. У [[лето]] [[1941]]. године бугарски окупатори су му упутили позив за војску. Илија и секретар партијске ћелије договорили су се сакрије и да ће секретар да га обавести чим буде формирана прва партизанска група у прилепском крају.
Почетком [[1942]]. године отишао је на илегални партијски рад у [[Преспа|Преспу]], село на територији Македоније окупиране од Италијана. У [[Први македонски НОП одред|Првом НОП одреду]] „[[Даме Груев]]“ у Преспи, који је формиран [[6. јул]]а 1942. године, постао је један од најистакнутијих [[партизани|партизана]]. Касније је постао командант батаљона. У [[Прва македонско-косовска бригада|Првој Македонско-косовској бригади]] [[1943]]. године постаје заменик команданта батаљона. У међувремену, био је један од главних курира [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба за Македонију]] и [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]]. У [[јесен]] 1943. и у [[пролеће]] [[1944]]. године, Илија се истиче у борбама за одбрану слободне територије у [[Дебарца|Дебарци]] код [[Белица|Белице]], на [[Ботун]]у, и у [[Егејска Македонија|Егејској Македонији]] на [[Фуштани]]у, [[Тушин]]у и [[Бигла|Бигли]]. [[2. август]]а 1944. године постављен је за заменика команданта [[Пета прилепска бригада|Пете прилепске бригаде]], На овој дужности био је и у последњој борби код села [[Здуњe|Здуњa]], [[28. август]]а 1944. године. Он се с протутенковском пушком био приближио бугарском бункеру и из непосредне близине га разорио. Али је тада и сам био смртно погођен.
 
[[13. септембар|13. септембра]] 1941. године, био је укључен у прву партизанску чету која је била формирана на [[Селачка планина|Селачкој планини]] код Прилепа. Више је пута учествовао као добровољац у извршавању разних задатака. У рату се истакао приликом заробљавања бугарских полицајаца за време напада на село [[Царевић]], [[7. новембар|7. новембра]] 1941. године.
 
Почетком [[1942]]. године отишао је на илегални партијски рад у [[Преспа|Преспу]], село на територији Македоније окупиране од Италијана. УБио је припадник [[Први македонски НОП одред|ПрвомПрвог НОП одредуодреда]] „[[Даме Груев]]“ у Преспи, који је формиран [[6. јул]]а 1942. године, постао је један од најистакнутијих [[партизани|партизана]]. Касније је постао командант батаљона. У [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Првој Македонскомакедонско-косовској бригади]] [[1943]]. године постајевршио заменикје дужност заменика команданта батаљона. УБио међувремену,је био јеи један од главних курира [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба заНОВ Македонијуи ПО Македоније]] и [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]]. У [[јесен]] 1943. и у [[пролеће]] [[1944]]. године, Илија се истиче у борбама за одбрану слободне територије у [[Дебарца|Дебарци]] код [[Белица|Белице]], на [[Ботун]]у, и у [[Егејска Македонија|Егејској Македонији]] на [[Фуштани]]у, [[Тушин]]у и [[Бигла|Бигли]]. [[2. август]]а 1944. године постављен је за заменика команданта [[Пета прилепска бригада|Пете прилепске бригаде]], На овој дужности био је и у последњој борби код села [[Здуњe|Здуњa]], [[28. август]]а 1944. године. Он се с протутенковском пушком био приближио бугарском бункеру и из непосредне близине га разорио. Али је тада и сам био смртно погођен.
 
У [[јесен]] 1943. и у [[пролеће]] [[1944]]. године, Илија је учествовао у борбама за одбрану слободне територије у [[Дебарца|Дебарци]] код [[Белица|Белице]], на [[Ботун]]у, и у [[Егејска Македонија|Егејској Македонији]]. [[2. август]]а 1944. године постављен је за заменика команданта [[Пета прилепска бригада|Пете прилепске бригаде]]. На овој дужности био је и у својој последњој борби код села [[Здуње|Здуња]], [[28. август]]а 1944. године. За време борбе се приближио бугарском бункеру и разорио га протутенковском пушком из непосредне близине, али је и сам био смртно рањен.
 
Народним херојем проглашен је 2. августа [[1952]]. године.
Линија 42 ⟶ 48:
[[Категорија:Македонски комунисти]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Погинули партизански команданти]]
[[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]]
[[Категорија:Народни хероји - Ј]]