Илија Јовановски Цветан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
Почетком [[1942]]. године отишао је на илегални партијски рад у [[Преспа|Преспу]], село на територији Македоније окупиране од Италијана. Био је припадник [[Први македонски НОП одред|Првог НОП одреда]] „[[Даме Груев]]“ у Преспи, који је формиран [[6. јул]]а 1942. године. Касније је постао командант батаљона. У [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Првој македонско-косовској бригади]] [[1943]]. године вршио је дужност заменика команданта батаљона. Био је и један од главних курира [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]] и [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]].
 
У [[јесен]] 1943. и у [[пролеће]] [[1944]]. године, Илија је учествовао у борбама за одбрану слободне територије у [[Дебарца|Дебарци]] код [[Белица (Кичево)|Белице]], на [[Ботун (Македонија)|БотунуБотуна]], и у [[Егејска Македонија|Егејској Македонији]]. [[2. август]]а 1944. године постављен је за заменика команданта [[Пета прилепска бригада|Пете прилепске бригаде]]. На овој дужности био је и у својој последњој борби код села [[Здуње|Здуња]], [[28. август]]а 1944. године. За време борбе се приближио бугарском бункеру и разорио га протутенковском пушком из непосредне близине, али је и сам био смртно рањен.
 
Народним херојем проглашен је 2. августа [[1952]]. године.