Ото Бихали Мерин — разлика између измена

'''Ото Бихаљи Мерин''' ([[1904.]] [[Земун]] - [[1993.]] [[Београд]]) био је [[Срби|српски]] књижевник, публициста и [[историчар уметности]], [[Јевреји у Србији|јеврејског]] порекла.<br />

 

Почетком [[ХХ век|ХХ века]], у аустроугарском Земуну, одрастао је између две културе и два језика. Студирао је [[сликарство]] и [[Историја уметности|историју уметности]] у Београду, док је са 20.година студије наставио у [[Берлин|Берлину]]. У немачкој је почео да објављује књижевне и филозофке текстове на немачком језику. Са [[Ђерђ Лукач|Ђерђом Лукачем]] радио је у часопису немачких, лево оријентисаних интелектуалаца "Die Linkskurve". <br />

 

Када је почео [[Други светски рат у Југославији|Други светски рат]], вратио се у Крањевину Југославију [[1941|1941. године]]. Завршио је у ратном заробљеништву као официр. Након завршетк рата вратио се у Београд, где је скромно живео до смрти [[1993|1993. године]]. Написао је на десетине књига и то углавном о уметности. Заслужан је за популаризацију модерне и наивне уметности и сликарства у [[Југославија|Југославији]]. Његове су књиге, сјајно опремљене и у великим тиражима, објављиване и продаване у читавом свету, а највише у Немачкој.<br />

 

Шездесетих година, у [[Аустрија|Аустрији]] добио је [[Хердерова награда|Хердерову награду]] за "споразумевање народа посредством уметности", а у Немачкој је као први Југословен добио "Крст за заслуге у одбрани немачке уметности од нацизма".<br />

 

* '''Савремена немачка уметност''', Београд, Нолит, 1955.

* '''Југословенска скулптура ХХ века''', Београд, Југославија, 1955.