Стојан Грујичић — разлика између измена

|место рођења=[[Међувође]], код [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]], [[Краљевина СХС]]

|местодатум смрти=[[Београд7. фебруар]], [[Србија1999]],. [[СРЈ]]('''80''' год.)

Рођен је [[19. децембра]] [[1919]]. године у селу [[Међувође|Међувођу]], код [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]]. У основној школи, коју је завршио у родном селу, код учитеља [[Милош Шиљеговић|Милоша Шиљеговића]] (касније једног од својих команданата), Јаруга је већ тада постао познат по несташлуцима. Сиромашни родитељи нису били у стању да га школују, па је остао у селу и бавио се земљорадњом. Када је мало одрастао, пошао је у свет, као и многи његови вршњаци испод [[Козара|Козаре]]. Јаруга најчешће радио као физички-сезонски радник на градилиштима у [[Београд]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]]. Војску [[КраљевинаВојска ЈугославијаКраљевине Југославије|Војску Краљевине Југославије]] је одслужио у артиљериској, противтенковској јединици.

Када су, после устанка под [[Козара у Народноослободилачкој борби|устанка под Козаром]], августа [[1941]]. године, створене партизанске чеетечете, Јаруга је дошао на Витловску Косу, и у Другој чети положио партизанску заклетву. У свим њеним окршајима, посебно оним вођеним у новембру и децембру [[1941]]. године, Јаруга је показао изузетну храброст, као и у време жестоких сукоба с [[Немци]]ма, јануара и фебруара [[1942]]. године. Извесно време је био и курир Прве партизанске ваздухопловне базе у [[Међувође|Међувођу]], која је успостављена маја [[1942]]. године, доласком авиона [[Фрањо Клуз|Фрање Клуза]] и [[Руди Чајавец|Рудија Чајевца]].

Пробијајући обруч у [[Битка за Козару|офанзиви на [[Козара|Козари]], јула [[1942]]. године, Јаруга је у врло тешкој ситуацији успео да кроз непријетељске редове извуче и артиљериско одељење, које се састојало од противтенковског топа од 45 -{mm}-. Само дан раније, овај топ је заплењен на Патрији и одмах употребљен у истој борби, када су уништена два немачка тенка. Пошто је успео да се, са топом, извуче из обруча, Јаруга је одмаох дејствовао према непријатељу који се налазио на цести [[Козарска Дубица|Дубица]]-[[Приједор]] и тиме олакшао извлаћење снага одреда, збега и рањеника. Тих дана примљен је у чланство [[КПЈСавез комуниста Југослвије|Комунистичке партије Југославије]].

У борбама које је водила [[Пета крајишка козарска ударна бригада]] од свог оснивања, септембра [[1942]]. године у Подгрмечу[[Подгрмеч]]у и [[Бихаћка операција 1942.|бихаћкој операцији]], дуж утврђења према [[Босански Нови|Босанском Новом]] и Љубији, при поновном преласку бригаде на [[Козара|Козару]] и жестоким окршајима код Клашница, усиљеном маршу према реци [[Сана (река)|Сани]] и у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], Јаруга је био један од првих партизанских артиљераца. Као нишанџија, тукао је [[Немци|Немце]] код [[Бенковац|Бенковца]], јануара [[1943]]. године. Из непосредне близине дочекао је тенкове на цести код Лушци Паланке и ако је имао само три гранате уништио је два тенка.

Учествовао је у многобројним борбама које је [[Једанаеста крајишка ударна бригада]] водила на подручју [[Козара|Козаре]] и [[Подгрмеч]]а, од свог формирања [[8. септембра]] [[1943]]. године. Јаруга се с извиђачком четом, као њен командир, често провлачио кроз непријастељске редове. На Хамбаринама, код Љубије, увукавши се неприметно у непријатељску позадину, дочекао је у заседи петоро кола с [[Усташе|усташама]] и ратним материјалом. Посебно се истакао у акцији на друму Драготиња-Брезичани, августа [[1943]]. године, када је разбијен моторизовани батаљон немачке „Тигар“ дивизије и убијено 143, а заробљено 42 непријатељска војника. У ослобођењу [[Козарац|Козарца]], [[9. јул]]а [[1944]]. године, због изванредно ефикасног гађања непријатељских утврђења, Јаругу је похвалио Штаб бригаде.

За несебичну пожртвованост у борби против непријатеља, и многобројне подвиге, на смотри [[Једанаеста крајишка ударна бригада|Једанаесте крајишке ударне бригаде]], [[18. октобра]] [[1944]]. године, [[Петар Војиновић]], командант [[Четврта крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке ударне дивизије]], прочитао је указ [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] о додељивању [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]] Стојану Грујичићу Јаруги. Захваљујући на високом признању, Јаруга је тада рекао: „'' „НастојаћуНастојаћу да га још више оправдам“ оправдам''“.

Настојећи да још више оправда одликовање које му је додељено, током ослобођења Бусоваче код [[Травник]]а, априла [[1945]]. године, као заменик команданта Четвртог батаљона Једанаесте крајишке ударне бригаде, учинио је последњи и највећи подвиг у [[Други светски рат|рату]]: - чистећи, с групом борацбораца, минско поље, осетио је да је једна мина активирана. У том тренутку само је стигао да довикне борцима да легну, а сам је обема рукама снажно стегао мину, која је већ увелико шиштала. Освестио се у болници, без обе руке испод лактова и једног ока. Било је то шесто Јаругино рањавање.

[[Категорија:ПартизаниЈугословенски партизани]]

[[Категорија:Народни хероји Југославије- Г]]