У антици је Плауту било приписивано око 130 комедија, од којих је чувени римски полихистор [[Варон|Марко Теренције Варон]] у 1. веку п. н. е. као аутентичне издовиоиздвојио 21 комедију, које су зато скупно назване ''фабулаеfabulae ВаронианаеVaronianae'' и од којих нам се у поптуности сачувало њих двадесет а једна (''Vidularia'') само фрагментарно. Све комедије представљају адаптације нове атичке комедије; три или четири су поуздано Менандрове, две су [[Дифил]]ове, две Филемонове, а једна вероватно [[Алексид]]ова. Све оне обрађују грчки живот и обичаје те, уз хумористично претеривање, грчки катактер. Плаут свој успех код необразоване римске публике дугује највише својој слободној и живој обради грчких оригинала, које је по вољи мењао, поједностављивао и комбиновао (»контаминирао«, тј. од два грчка оригинала стварао једну латинску прераду), уз уношење других елемената чији је циљ био да се комади допадну савременој римској публици. Такве су, на пример, кратке дијалошке сцене у којима ликови размењују претње и увреде, мотив роба који трчи, лик роба у улози забављача који слободно говори и дрско се понаша (што је Плаутова публика можда сматрала уобичајеним код Грка), коме је понекад постављен насупрот лик оданог роба који се брине за свога господара (што је требало да изазове одобравање од робовласника присутних у публици), грубе шале, мноштво [[алитерација]] и игра речима. Поред тога, уместо да ствара комедије састављене искључиво од дијалога (''diverbium''), Плаут је значајно увећао музичко-рецитативни елемент (''cantica''), који у неким комадима запрема и до две трећине целе комедије.
У већини комедија заплет се гради око трикова неког лукавог роба који треба да свом младом и заљубљеном господару помогне да освоји срце неке девојке, у чему му сметају или неки супарник или сводник или девојчин строги отац. Девојка је обично робиња и проститутка за коју се до краја комада открива да је заправо рођена као слободна и стога погодна за будућу жену младог [[Атина|Атињанина]]. Често је девојка у младости била отета па њено препознавање као нечије давно изгубљене кћерке представља врхунац комедије. Међу другим честим ликовима су хвалисави војник, паразит и кувар.
