Милан Петровић (лекар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
коначна верзија скинуто радови |
м Разне исправке |
||
Ред 38:
Након завршетка Првог светског рата др Петровић се крајем [[1918]]. враћа У [[Ниш]], где се поново укључује у рад [[Војна болница Ниш|Моравске сталне војне болнице]]. Након годину дана проведених у Нишу породица Петровић се сели у Београд децембра [[1919]], у коме његова супруга Мара рађа двоје деце, сина Димитрија и ћерку Миру.{{напомена|Син Димитрије Петровић је продужио очевим стопама, завршио медицину, постао отац двоје деце. Предавао је патофизиологију на Медицинском факултету у Приштини, потом на Стоматолошком факултету у Београду.}}
Прво радно месту у [[Београд|Београду]] у својству педијатра др Петровић је добио маја [[1920]]. када је постављен на дужност секундарног лекара Дечијег одељења Опште државне болнице, којим је руководио др [[Миленко Матерни]] ([[1875]]-[[1929]]). Паралелно са овим послом Др Петровић бива ангажован и у Француско-српском диспанзеру ''„Кап млека“
Своја медицинска усавршавања Др Петровић наставља у области педијатрије прво код професора Ешериха у [[Беч]]у а затим и код професора Нобекура у [[Париз]]у. Решењем Министарства здравља од [[8. јул]]а [[1924.]] др Петровић је добијо звање специјалисте за дечије болести и именовање за секундарног лекара Дечијег одељења Опште државне болнице, а [[20. јун]]а [[1929]]. и дужност шефа тог истог Одељења, где га затиче почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У овом рату у југословенској војсци је био мобилисан као резервни санитетски пуковник. Након заробљавања на почетку рата и заробљеништва у Немачкој, од априла до септембра [[1941]], др Петровић је отпуштен кући. И ако болестан, он наставља да обавља дужности шефа Дечијег одељења Опште државне болнице у [[Београд]]у.
Ред 54:
:''Лечење болесне деце у Југославији''
:''Трагедија наших регрута''
*При крају свог стваралачког пута др Милан Петровић је свом сину Димитрију, славном универзитетском професору (сада нажалост покојном) оставио следећу поруку:<br />''...„За мене више вреди један поштен и паметан прост радник него један непоштен професор универзитета ... Ако је неко научио да непоштено и недозвољено себи прибавља животна средства и животна задовољстза, ако се научио да живи само зато да без обзира на друге само себи и ником другом угађа, он ће несумњиво постати антисоцијални егоиста ... Жеља ми је да све што сматрам најбољега у себи некако пренесем у вас и да ви будете, као што и себе сматрам, чланови друштва од којих ће оно доиста имати користи ... Ако не будеш имао саосећања за људску беду и за моралне и физичке патње, онда ћеш бити само један вешт дијагностичар и тарапеут, а не добар лекар“...''
== Признања ==
Ред 69:
Др Петровић је за своје зазлуге именован за;
*Председника [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]],
*Главног уредника Српског архива - часописа за целокупно лекарство (осам година)
*Почасног председник Педијатријске секције [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]]
== Види још ==
| |||