Фанариоти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ru:Фанариоты |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
'''Фанариоти''' ({{јез-гр|Φαναριωτες}},{{јез-лат|Фанариоти}}) - историјски, заједничко име за етнички [[Грци|грчку]] елиту у [[Отоманско царство|Отоманској империји]], насељених у [[Фанар]]у, европском делу [[Цариград]]а од [[XVI век]]а до почетка [[XX век]]а, у близини резиденције [[Васељенска патријаршија|васељенског патријарха]] (Манастир Светог Ђорђа у Фанару од почетка XVII века), који је у Отоманском систем управе је препознат као центар [[Православље|православља]].
Фанариоти потичу из класе новчано ојачалих грчких трговаца, од којих је већина тврдила да вуче порекло од племенитих
Поједини чланови фанариотских породица, успели су сакупити велико богатство и утицај већ током [[XVII век]]а, добивши висока места у отоманској управној хијерархији. Од [[1669.]] године па све до Грчког рата за независност [[1821.]] фанариоти су чинили већину особља на Високој Порти и у отоманским дипломатским представништима, то је било деломично и због доброг образовања које је било знатно више од осталог отоманског становништва.
Између
Циљеви фанариота били су обнова [[Византијско царство|Византијског царства]] кроз постепено присвајање турске власти. Залагали су се за очување царства и контролу над
На Балкану, термин „фанариоти“ се користи у негативном смислу - односи на сарадњу са [[Турци]]ма за време турског ропства.
|