Милан Симовић (народни херој) — разлика између измена

Рођен је [[12. јулајул]]а [[1909]]. године у селу Шипу[[Шип]]у, у близини [[Пале|Пала]], код [[Сарајево|Сарајева]]. После завршетка основне школе, остао је у родном месту и до одслужења војног рока се бавио земљорадњом. После одслужења војног рока, радио је најпре као надничар, а затим као скретничар и чувар пруге између Вишеграда[[Вишеград]]а и Стамболчића[[Стамболчић]]а. Као млади радник је приступио [[Раднички покрет|радничком покрету]], а [[1937]]. године је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].

После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и формирања [[Усташе|усташке]] независне[[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], Милан је напустио службу и вратио се у родно место, где је активно учествовао у припремама [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]]. Био је изабран за командриа прве устаничке чете формиране у његовом крају, а која је касније ушла у састав [[Романијски партизански одред|Романијског партизанског одреда]], под командом [[Славиша Вајнер Чича|Славише Вајнера „Чиче романијског“]]. Прву акцију, Милан је са својом четом извео у селу Довлићима[[Довлићи]]ма, где је најпре разоружао стражу, која је чувала пругу, а затим разрушио железничку пругу.

Користећи експлозив из неексплодираних авионских бомби, које му је слао Штаб Романијског партизанског одреда, Милан је са својим борцима, порушио - мост код села [[Брдо (Шипово)|Ракита]], дугачак 140 метара, а затим мостове код села [[Сјетлина|Сјетлине]], [[Гајеви (Илијаш)|Гајева]], Подкорана и др. Пуних шест месеци је његова чета водила борбе против [[Усташе|усташко]]-домобранскох[[Домобрани|домобранских]] снага које су покушавале да обезбеде саобраћај на прузи [[Сарајево]]-[[Вишеград]].

Милан је иако комадир чете, учествовао у скоро свим борбама своје чете, а посебно се истакао у борбама - на Шиљицама, код Мајдана, [[Космаја]], Прутине, [[Грачаница (град)|Грачанице]] и [[Прача (град)|Праче]]. У селу [[Сјетина|Сјетини]], где се налазило 1.500 непријатељских војника, успео је да, са својим борцима, на јуриш заузме железничку станицу и поруши железничка постројења. У селу Стамболчићу[[Стамболчић]]у је пиштољем убио непријатељског митраљесца и заробио његов митраљез, а на [[Пале|Палама]] је успео да зароби неколико непријатељских официра. Када је образован привремени фронт на Палама, Милан је био постављен за његовог команданта. У борби која се водила два дана и две ноћи на Добрим Водама и Буковцу, средином новембра [[1941]]. године, Милан је успео да сам убије дванаест немачких војинка.

После формирања [[Прва пролетерска ударна бригадар|Прве пролетерске ударне бригаде]], Милан је заједно са својим оцем Данилом, почетком јануара [[1942]]. године, ступио у бригаду. На путу за [[Фоча|Фочу]], [[21. јануарајануар]]а [[1942]], код села [[Иловача|Иловаче]] је упао је у [[Усташе|усташку]] заседу и био рањен. Пошто је био рањен у ногу, није могао да се креће, па су га усташе заклале.