Алфа хеликс — разлика између измена

Хеликс има мерљив укупан [[диполни момент]] изазван ефектом нагомилавања појединачних [[дипол|дипола]] карбонилних група пептидне везе дуж осе. Ова појава може довести до дестабилизације хеликса кроз ентропијске ефекте. Као резултат, α-хеликси често почињу на [[N-terminus|-{N}--терминалном]] крају са негативно наелектрисаном аминокиселином, као што је [[глутаминска киселина]], како би се неутралисао овај диполни момент хеликса. Ређе (и мање ефективно) је завршавање ланца на С-крају са аминокиселином са позитивним остатком, као што је [[лизин]]. Позитиван набој на N-терминусу се углавном користи да веже негативно наелектрисане лиганде, као што су фосфатне групе, што је веома ефикасно, јер [[амиди]] [[примарна структура|примарне структуре]] могу да служе као донори [[протон|протона]] водоничне везе.