Фрањо Туђман — разлика између измена

Године [[1989|1989.]] је основао [[Хрватска демократска заједница|Хрватску демократску заједницу]] и постао њен предсједник.<ref name="наслови">[http://www.naslovi.net/2008-12-10/mondo/godisnjica-tudjmanove-smrti/952247 Годишњица Туђманове смрти]</ref> Након победе Хрватске демократске заједнице на првим парламентарним изборима, одржаним у Хрватској након више од 50 година, у [[Хрватски сабор|Сабор]]у је [[30. мај]]а [[1990.]] године изабран за предсједника Предсједништва тада још Социјалистичке Републике Хрватске. Након доношења новог Устава Републике Хрватске - [[22. децембар|22. децембра]] [[1990|1990.]] - на непосредним предсједничким изборима у августу [[1992|1992.]] је поново изабран за [[Предсједник Републике Хрватске|предсједника Хрватске]]. На другом и трећем општем сабору ХДЗ у октобру 1993. и 1995. поново је изабран за предсједника Хрватске демократске заједнице, највеће странке у Хрватској. На парламентарним изборима у јесен 1995. ХДЗ и Туђман као носилац листе ХДЗ-а поново су добили апсолутну већину у Заступничком дому Сабора. Као ''државни поглавар'', односно као предсједник Републике Хрватске, својим вођством хрватске унутрашње и спољне политике остварио је пуно међународно признање Хрватске. Након доношења новог Устава Републике Хрватске од [[22. децембар|22. децембра]] [[1990|1990.]] којим су [[Срби]] постали национална мањина након вијековногвјековног статуса равноправног народа са [[Хрвати]]ма, почињу масовна отпуштања Срба с посла, минирања кућа и др{{чињеница|date=09. 2009.}}. Фрањо Туђман је својим изјавама и дјелима показивао да за Србе нема мјеста у самосталној хрватској држави. Позната је његова изјава: ''Сретан сам што нисам ожењен Српкињом или Жидовком''<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/467/08.html|publisher=Време|title=Др. Фрањо Туђман (1922. - 1999), Једна каријера|accessdate=01. 08. 2008.|author=Милош Васић}}</ref>. На економском плану ХДЗ и Туђман су дословно уништили већину индустрије у Хрватској{{чињеница|date=09. 2009.}}. Приватизација која је почела још за вријеме рата (незабележено другде) донијела је већинске власничке удјелеудијеле предузећа неколицини ХДЗ-ових послушника - тзв. ''тајкуна''{{чињеница|date=09. 2009.}}. Стотине хиљада људи остало је без посла, некада успјешна предузећа су затворена, а земља је почела да се прекомјерно задужује у иностранству.