Хришћанство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: bjn:Kerestén
м Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
Ред 122:
=== '''Живот Исуса Христа - ''по Библији''''' ===
Према Библији Исус је Божији син кога је родила [[дјевица Марија]]. Наиме, његов долазак најавио је [[анђео Гаврило]] којег је посло сам Бог. Гаврило је објаснио Марији да је она изабрана да роди Божијег сина и да ће убрзо бити оплођена светим духом. То је објаснио и Јосифу - будућем Маријином мужу. Рекао им је да дјетету дају име Исус. Тако је и било.
Исус убрзо постаје мудар проповиједникпроповједник. Сакупља народ и преноси им поруке од Бога дате, учећи их хришћанском моралу и принципима. Убрзо затим, почиње да чини чуда: лијечи болесне, храни гладне, оживљава мртве, поји жедне... Око 30. године свог живота бива крштен код [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]. Потом бира дванаест апостола: [[Апостол Петар|Петра]] (Симона), Андрију, Јакова Зеведејева, Јована, Филипа, Вартоломеја, Матеју, Тому, Јакова Алфејева, Симона, Левеја званог Тадија и Јуду Искариотског. Послије три године проповиједања бива ухапшен и доведен пред [[Синедрион]] (јеврејски суд), а потом је предат римском гувернеру [[Понтије Пилат|Понтију Пилату]]. Исус је осуђен да умре као роб разапет на крсту. На тајној вечери, уочи своје смрти, говори ученицима ко ће га издати. Такође им говори да ће, трећег дана послије своје смрти, васкрснути и придружити се своме оцу на небу. За хљеб који су јели на тој вечери, Исус је рекао да је то његово тијело, а за вино које су пили, да преставља његову крв. И да тако треба и да остане. У тренутку када је подлегао у мукама разапет на крсту, спустио се мрак, иако је било подне. Последње ријечи су му биле: „Опрости им оче, јер не знају шта чине.“
 
=== Спасење ===
Ред 151:
===Свете тајне===
'''Свете тајне''' (грч. μυστήρια – тајна (мистерија)), сакраменти (лат: sacramentum) су [[хришћански обреди]]. Њихов број се разликује код различитих хришћанских [[деноминација]].
Већина хришћана међутим признаје седам светих тајни, које су признате у слиједећимсљедећим црквама: [[Стара католичка црква|стара католичка]], [[Римокатоличка црква| римокатоличка]], [[Независна католичка црква|независна католичка]], источна [[Источна православна црква|православна]] ([[Источна ортодоксна црква|источна ортодоксна]]), [[Оријенталска православна црква|оријенталска православна]], и донекле [[Англиканска црква|англиканска]]: [[крштење]], [[миропомазање]], [[причешће]], [[покајање]], [[свештенство]], [[брак]] и [[јелеосвјећење]].
 
Већина других [[деноминација]] типично примјењује само два [[обред]]а тј. крштење (баптизам) и причешће. Неки протестанти, као нпр [[Квекери]], све обреде завраћају.