|
'''Пентархија''' ({{језЈез-грч|πεντε + αρχη}}, — ''пет поглавара''), је редослед пет патријархатапатријаршија у древној Цркви: [[Рим]], [[Цариград]], [[Александрија]], [[Антиохија]] и [[Јерусалим]].
Тај поредак био је утаначен 36. каноном [[Шести Васељенскивасељенски Саборсабор|Шестог Васељенскогвасељенског Саборасабора]] ([[680]]), који иначе само потврђује 3. канон [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]] ([[381]]) и 28. канон [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]] ([[451]]): „Обновивши уредбе које су дали сто и педесет Светих Отаца који су се сабрали у Богом чуваном царском граду ([[Константинопољ]]у), и шест стотина и тридесет, који су се сабрали у [[Халкидон]]у, ми проглашавамо да престо Константинопоља ужива равно првенство са престолом древнога Рима, а у црквеним питањима да буде чествован као и овај, будући други после претходнога, после кога одмах долази престо великога града Александрије, затим Антиохије, а иза њега престо града Јерусалима“.
''„Понављајући оно што је озакоњено од стране 150 светих Отаца сабраних у овом, Богом чуваном и царском граду, и од 630 (Отаца) који се сабраше у Халкидону, наређујемо: да константинопољски престо ужива једнаке повластице као престо древнога Рима, и да у црквеним делима буде уздигнут као онај који је други после њега. Иза константинопољског престола нека буде александријски, затим антиохијски а после овога, јерусалимски.“''
Наравно, [[епископ]]Епископ Рима налазиналазио се на томпрвом месту, не у смислу неког примата у саборној Цркви, него као ''„-{primus inter pares}-“''. Због тога, на саборима им је припадало право да председавају, али се на гласању глас сваког [[патријарх]]а, [[архиепископ]]а, [[митрополит]]а или [[епископ]]а бројао исто — један [[архијереј]], један глас. Поред тога, јурисдикција сваког [[патријарх]]а се ограничавала на област у којој је он био [[епископ]].
Иначе, сваки [[патријарх]] имао је ограничену јурисдикцију и помесну одговорност и није испуњавао функцију васељенског карактера у обичним, него само у изузетним случајевима (васељенски сабори), а и тада као члан свеопштег епископског колегијаколегијума.
[[Категорија:Православље]]
|
