Диграфија — разлика између измена

Поједини стручњаци указују да [[јапански језик]] такође представља пример '''синхроне диграфије''', будући да користи три различита писма. Међутим, други стручњаци се овој тези противе указујући на чињеницу да су сва та три писма део истог система, само што имају различиту функцију у односу на стил или контекст у којем се користе. Супротно томе, у српском је увек могуће користити било које писмо без обзира на контекст или стил, а да се тиме ништа не промени. Треба ипак напоменути да неки Срби радије користе ћирилицу а други латиницу. Појединци су чак заговорници да у српском треба укинути диграфију, било на рачун ћирилице, било на рачун латинице <ref>{{Cite book |last=Клајн |first=Иван |title= Сукоби око диграфије у српском језику||publisher=НИН |volume=1126|year=1996}}</ref>.

 

 

Примери '''синхроне диграфије''' присутни су у многим језицима који не користе латиницу, нарочито у компјутерским или [[СМС]] порукама, због одсуства одговарајуће тастатуре. У таквим случајевима, латиница се често користи као замена, упркос томе што у датим језицима ово писмо није стандардизовано.

==Дијахрона диграфија==

Има много примера дијахроне диграфије у којима је најпре коришћено једно писмо а затим замењено другим. На пример [[румунски језик|румунски]] који је иницијално користио [[ћирилица|ћирилицу]] а затим прешао на [[латиница|латиницу]]. Слично важи и за [[турски језик|турски]] и [[свахили]] који су у почетку користили арапско писмо па прешли на латиницу, као и за многе бивше републике [[СССР|Совјетског савеза]] из централне [[Азија|Азије]] које су прихватиле ћирилицу утапањем у [[СССР]].

 

== Референце ==