Италијанска комунистичка партија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Политичка партија
| име = Италијанска комунистичка партија<br
| лого = [[Слика:pc.jpg]]
| лидер = [[Антонио Грамши]], Палмиро Тољати, Енрико Берлингвер
| основана = 21. јануара 1926
идеологија = [[комунизам]], [[марксизам]], еврокомунизам |▼
| коалиције = Народно-Демократски Фронт (1947-1956)
међународно чланство = Коминтерн, Комекон |▼
| омладински огранак = Федерација комунистичке омладине Италије
европско чланство = |▼
| циљеви = [[Социјалистичка револуција]]
боје = црвена|▼
Интернет страница = |▼
▲седиште = |
}}
'''Италијанска Комунистичка партија''' ([[италијански језик|итал.]] ''Partito Comunista italiano,PCI'') je била једна од већих странака у [[Италија|Италији]] и најјача [[Комунизам|комунистичка]][[ партија]] на[[Запад| Западу]].
===Прве године===
Основана је 21 јануара [[1921]], издвајањем из [[Италијанска социјалистичка партија|Италијанске социјалистичке партијe]] ([[италијански језик|итал.]] ''Partito Socialista italiano,PSI''), због идеолошког сукоба са њеним вођама.
Одмах након расцепа главне комунистичке вође:[[Антонио Грамши]] (први секретар), Амадео Бордига, Палмиро Тољати и други улазе у састав [[Комунистичка Интернационала|Комунистичке Интернационале]].
===Фашизам===
Међутим [[Фашизам|фашистички режим]] 5. новембра [[ 1926]] проглашава PCI за незакониту и извршава крваву репресију.
Већина дирекције бежи у иностранство, углавном у [[СССР]] и [[Француска|Француску]] где је[[ 1926]] у [[Лион|Лиону]] одржан III Конгрес.
Након слома [[фашизам|фашизма]] (8-9 [[1943]]), главне вође се враћају у [[Италија|Италију]] и отпочињу заједно са другим антифашистичким организацијама борбу против[[Немци| Немаца]] и против италијанских фашиста.
===Од ослобођења до Хладног рата===
По завршетку рата, комунисти учествују у провизорној влади под вођством генерала Бадоља.
Међутим када је председник владе постао лидер '''
Од тада PCI остаје у опозицији током читавог послератног периода.
У децембру 1947 [[комунисти]] склапају коалициони пакт са [[
НДФ је након пораза распуштен, док је коалиција комуниста и социјалиста трајала до [[Мађарска револуција 1956.|Мађарске Револуције]][[
Након расцепа коалиције социјалисти улазе у савез са Хришћанском Демократијом,стварајући тзв."''Центро-левичарску
▲НДФ је након пораза распуштен, док је коалиција комуниста и социјалиста трајала до [[Мађарска револуција 1956.|Мађарске Револуције]][[ 1956]], кад се Социјалистичка партија дистанцирала од империјалистичке политике [[СССР]] и тиме напустила и коалицију с комунистима, који су остали одани [[СССР|Совјетима]].
==='70-е године и "историјски компромис"===
▲Након расцепа коалиције социјалисти улазе у савез са Хришћанском Демократијом,стварајући тзв.'Центро-левичарску' владу.
Почетком '70-их година долазак
*Прекидање зависности од [[СССР]] и стварање ''евро-комунистичке'' струје, са другим западноевропским комунистичким партијама;
*'Историјски Компромис', то јесте спремност од стране комуниста на парламентарну сарадњу са демохришћанима и социјалистима.
Међутим након неког времена сарадње комунистима ипак није дозвољено учешће у влади, а затварајућа политика социјалистичког вође [[Бетино Кракси|Бетина Краксија]] почетком '80-их је дефинитивно пласирала комунисте у [[Опозиција|опозицију]].
===Криза и распуштање(1989-1991)===
Средином '80-их смрт Берлингвера и опште слабљење партијске структуре је
Осим тога [[Берлински зид|пад Берлинског зида]] и слом комунизма на [[Исток|Истоку]], је довео до распуштања PCI, 3 фебруара 1991 .
Већина је прешла у нову политичку партију социјалистичке оријентације, '''''Демократску Партију Левице''''', док је мањина која се противила распуштању PCI, створила '''''Партију Комунистичке Реоснове'''''.
| |||