Стероид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''
Стероиди садрже угљенични скелет [[циклопентаноперхидрофенантрен]]а<ref name="Clayden">{{Clayden1st}}</ref>:
[[Слика:ciklopentanoperhidrofenantren.jpg]]
Ред 18:
'''Стерини (стероли)''' садрже у положају 3 хидроксилну групу. Најважнији стерин је холестерин ([[холестерол]]) који се налази у свим [[ћелија]]ма (посебно [[нервни]]м и у [[мозак|мозгу]]) и састојак је жучних каменова. [[Организам]] [[човек]]а садржи просечно преко 100 [[грам]]а холестерина:
:[[Слика:holesterin.gif]]
По структури му је сличан биљни стерин, [[ергостерин]], који је генетски повезан са [[витамини|витамином]] Д2.
Линија 36 ⟶ 34:
При [[хидролиза|хидролизи]] срчаних гликозида њихов [[молекул]] се разлаже на неколико молекула [[моносахариди|моносахарида]] (на пример, дигитоксозу и [[глукоза|глукозу]]) и специфични агликон стероидне природе који се често назива генин, а из неких гликозида се издваја и [[сирћетна киселина]].
Генини садрже циклопентаноперхидрофенантренски прстен повезан са незасићеним пето- или шесточланим лактонским прстеном. Срчани гликозиди се деле на две групе: ''карденолиде'' и ''буфодиенолиде''. Карденолиди чине већу групу [[срце|срчаних]] гликозида.<ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman10th}}</ref>
:''Дигитоксигенин'' је генин ''[[дигитоксин|дигитоксина]]''. Хидроксилна група у положају 3 се при формирању гликотида једини са [[угљени хидрати|угљеним хидратом]]:
:[[Слика:digitoxigenin.png|200п]]
:''Строфантидин'' је генин ''строфантина'', а разликује се од дигитоксигенина тиме што у положају 10 уместо метил групе садржи [[алдехид]]ну групу, а у положају 5 има OH групу.
Линија 58 ⟶ 53:
== Литература ==
{{reflist|2}}
| |||