Византијско-бугарски ратови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 4:
|слика=[[Слика:BG BYZ.JPG|300п]]
|о слици= (Горе десно) Битка код Анхијала, (доле десно) Хан Омуртаг, (горе лево) Нићифор Фока, (доле лево) Византијски и бугарски цареви на мировним преговорима.
|време=[[680]]. –- [[1355]].
|место=[[Балканско полуострво]]
|резултат=[[Отоманскоen:Status царство|Отоманско]]quo освајањеante [[Балканbellum]]а
|страна1= {{flagicon|Byzantine[[Слика:Flag of EmpirePalaeologus Dynasty.svg|size=25px}} [[Византијско царство]]<br>[[Епирска деспотовина]]<br>[[НикејскоВизантијско царство]]
|страна2= [[Слика:Coat of Arms of the Bulgarian Empire.PNG|25px]] [[Прво Бугарско царство]] <br> [[Слика:Coat of arms of the Second Bulgarian Empire.svg|25px]] [[Друго Бугарско царство]]
}}
'''Византијско-бугарски ратови''' су били серија ратова и конфликта нижих размера на Балканском полуострву од Петог века н. е. све до пропасти обе државе. Ратови су обележени разноврсним исходима све до појаве Османлија на [[Балкан]]ском полоустрву, када су обе балканске државе изгубиле свој утицај на Балкану. Први сукоби Византије и Бугара су започели после појаве других на Балканском полуострву око ПетогV века н. е. или постали су интезивнији после велике победе бугарског хана [[Аспарух]]а над војском Источног РимскогВизантијског царства [[680.]] н. е.
Током следећих векова, Бугари и [[Византија]] су константно долазили у сукоб. Назначајнији од тих сукоба су војни походи византијског цара, [[Константин V|Константина V]], против Бугарске између [[755.]] и [[776.]] н. е. године, као и бугарска победа над Византијом [[811.]] н. е., када су бугарске трупе предвођене царом [[Крум]]ом успеле да заробе византијског цара Нићифора I. Крумов син и наследник Омуртаг после очеве смрти [[814.]] н. е., склопио је тридесетогодишњи мировни споразум са Византијом, насупрот сукобима који су уследили. 864. н. е. Бугарски цар Борис ПрвиI после крвавих сукоба са паганском бугарском аристократијом, крстио се хришћанин. Рат између Византије и Бугара се поново појачао на пуној снази током владавине [[Симеон I|Симеона I]], названог и Великог, ([[893]]-[[927]]), који је успео да потисне Византију али је био неуспешан у његовом покушају да створи једну велику источну европску империју.
Током 960их, Византија је затражила помоћ Кијевских Руса ради потискивања ослабљене Бугарске,. тоТо је довело до сукоба измећу Руса и Византије и коначне Византијске победе над Русима, 971. што је и окончало и прво, краткотрајно, освајање Бугарске од стране [[Цариград]]а. Бугарско царство је успело да се опорави под [[Самуило (цар)|Самуилом]] и да поврати своју моћ због граћанских ратова и афера које су задесиле Византију током друге половине 10ог века, међутим Византија предвоћена Василијем II, успела је да нанесе серију пораза опорављеном Самуиловом царству, и 1014 у Клидију да потпуно сломи Самуилове трупе. Освајане преостале Бугарске је окончано 1018. Због његових војничких подвига али првенствено због његове бруталности, византијски цар, Василије II је остао у историји забележен као "Бугароубица".
Бугари су подигли устанак против Византије [[1040]]-41, као и 1070их и 1080их који су били угушени од Византијске војске. Међутим [[1185.]], [[Теодор Петар]] и [[Иван Асен]] су подигли устанак, што ослабљена Византија није могла да угуши, што је донело до стварања Другог Бугарског царства. После пада Цариграда у рукама крсташа, [[1204.]], бугарски цар [[Иван Калојан]] је затражио савезништво од крсташа које су то они одбили, тако се он окренуо Византијској царевини [[Никеја|Никеји]], са којом је склопио завезништво. Иако његов наследник [[Борил]] је склопио савезништво са Латинском царевином Цариграда, његови наследници су остали савезници Никеји која је повратила Цариград [[1261.]] Византија је повратила поједине Трачке градове од стране Бугарске, које је после изгубила поново од бугарског цара Теодора Светослава. Византијско-бугарски односи су остали напети све до српске доминације Балкана под царом [[Душан]]ом, и после тога, све до коначне Отоманског освајања Балкана мада од тада већ обе царевине су играле другоразредну улогу на Балкану.