Грађевински камен — разлика између измена

▲Камен настаје дробљењем (ситњењем) [[стена]]. До природног настанка камена обично долази дејством [[ерозија|ерозије]], услед утицаја: [[киша|кише]], [[ветар|ветра]], [[мраз]]а, [[плима|плиме]], [[осека|осеке]], [[земљотрес]]а, [[поплава]] и других метеоролошких појава.

▲Вештачким путем се камен добија сечењем стена [[тестера]]ма, ситњењем помоћу [[експлозив]]а, дробљењем или млевењем, цепањем и на друге начине.

▲Камен је важан и скоро незаменљив материјал у грађевинарству, како у [[нискоградња|нискоградњи]], тако и у [[високоградња|високоградњи]]. Један је од најстаријих грађевинских материјала јер је био лако доступан у [[природа|природи]] у [[праисторија|давно доба]], те су га рани људи могли користити за разне потребе.

▲Камен се у грађевинарству најчешће пре употребе обрађује: ломи, сече, полира итд. За насипање путева и израду подлоге за темеље и подове се обично користи природни [[шљунак]] или [[туцаник]].

▲== Врсте камена ==

▲Најчешће коришћене врсте грађевинског камена су: [[гранит]], [[мермер]], [[гнајс]], [[андезит]], [[брече|бреча]], [[доломит]], [[пешчар]], [[кречњак]] и [[травертин]].

▲Поред природног камена [[камен]] се може израђивати и на вештачки начин. Ово раде специализовани вешти мајстори терацери или [[клесар]]и за израду вештачких врста камена, који набацају на врећу од гругог ткања слојод [[цемент]]ног [[малтер]]а у [[Боја |боји]] који се фино обликује и углача и онда се врши повлаченје вреће да би горњи слој малтера испуцао у облику мермерних жила које се затим испунјавају [[малтер]]ом или [[гипс]]ом у другим [[боја]]ма да би се добио [[камен]] који личи на природни са финим "природним" жилама које су израђене на уметан начин. Овај камен се затим уграђује на пример у [[зид]] од камена који опет треба да се лепо сложи да би деловао естетски. За постзање ефеката од природног и вештачког камена добро су познате особине нарочито далматинских клесара.