Српска народна књижевност — разлика између измена

 

Алегорија се у народној књижевности, скоро по правилу, гради персонификацијом биљног и животињског света. Сродна је метафори, јер и једна и друга стилска фигура имају у усменом песништву утврђена, традицијом установљена и непроменљива значења која се само једним делом успостављају у конкретном тексту песме. Већим делом значење метафора и алегорија извире из архаичних веровања, предања, [[магија|магије]] и животног искуства. Алегорија се чешће јавља у лирским народним песмама. Када се јаве у епским песмама представљају лирски елемент у епском ткиву. Чувена је алегорија у песми [[Ропство Јанковић Стојана]], заснована на метафорама [[ластавица|ластавице]] и [[соко|сокола]], односно вијања и савијања гнијезда. Веома успеле су и алегорије о паду златне јабуке у [[Бојана|Бојану]] у песми [[Зидање Скадра]], затим слика небеских прилика у уводном делу песме [[Почетак буне против дахија]]. Мотив пророчког сна такође представља алегоријску поетску слику, као на пример сан Јована капетана о грому који удара у кућу, у песми [[Женидба Максима Црнојевића]].

 

=== Персонификација ===