Википедија

Дупљаја — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Мењам фајл Temesvaralja1.jpg са Dupljaja,_Orthodox_Church.jpg.
сређивање чланка додао тагове за спречавање транслитерације, референце и остало
Ред 1:
{{Сређивање|Потребна је језичко-стилска корекција чланка, реченице не треба да почињу бројем, треба средити одељак Литература, додати тагове за спречавање транслитерације и слично.}}
{{Насељено место у Србији
|место=Дупљаја
Линија 26 ⟶ 25:
Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је била земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача.
 
У 15. веку[[век]]у – -{Dupócz}-
 
1713. – Дупљаја
 
1894 – -{Temes – Váralja}-
 
1922 – Дупљаја
 
Крај Дуољаје, на обали Караша[[Караш]]а, налази се опкопи, земљани радови из преисторијског времена, према својим потребама.
 
Од [[1421]]. до 1427 године -{Dupolch ( изг.Dupócz)}- је у поседу олигарха Јована де Јанка и у Крашовском комитату. 1690 – 1700.године појављује се поново Дупљаја, а [[1713]]. имала је 20 домова.
 
1716. Дупљаја је 1716г. ушла у састав Новопаланачког диштрикта, а 1717. било је у њој 30 домова. Ово насеље није развијало нормално, што се даје закључити по броју [[кућа]] 1749.године, када је у њему било 28 кућа.
 
Године 1752. дошли су нови насељеници [[Срби]]. 1782. пописано је 429 православних [[становник]]а. 1783. преселилиПреселили су се 1783. овамо становници села Омора и населили оморачки [[сокак]]. Од старих црквених [[звона]] друго је било из Омора. [[Црква]] је из друге половине XVIII века, а [[матичне књиге]] се воде од 1778.године. <ref> Летопис Период 1812 – 2009. Дупљаји у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:( BečБеч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани. </ref>
 
 
 
Године 1802. пописано је 786 становника[[становник]]а, а [[1854]] само 737. 1873.године Допљаја је ушла у састав Крашовског, а [[1876]]г. у састав Тамишког комитата.
 
У првој половини XIX века, када је народ био у непрекидном покрету, број становништва је у сталном опадању, док се у другој половини показује бројни пораст становништва: [[1869]].године 756.[[становник]]а; [[1880]] – 867; [[1890 – 1049]]–1049; [[1900 – 1153]]–1153; [[1910 – 1242]]–1242.
 
Године 1906.године сазидана је општинска кућа и зграда за општинског [[бележник]]а. 8. новембра 1918. заузела је српска војска Дупљају, која је 1919. ушла у састав Торонталскотамишке жупаније.
 
На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1190 душа, од који је било: [[Срби|Срба – 1149]]–1149; [[Румун]]а – 14; [[Немац]]а – 10; [[Мађар]]а -2. 20. новембра 1927. извршен је избор новог општинског представништва. Сеоски атар 1927. године обухвата 4230 ланаца од којих је 187 ланаца оранице и 830 ланаца пашњака општинска имовина. <ref>Милекерови летописи јужнобанатских општина ISBN 86-85075-04-1 </ref>
 
Линија 177 ⟶ 176:
== Референце ==
{{извори}}
===Литература ===
#''Коришћена Литература'':<br>
#Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Дрдр, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
#Територија Подунавске Области написао Дрдр. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
#Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: '''Felix[[Феликс MileckerМилекер]]''' библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
#Милекерови летописи јужнобанатских општина -{ISBN 86-85075-04-1}-
#Летописа Период 1812 – 20091812–2009. Дупљаја у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:( BečБеч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаје настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
#Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дупљаја”