Никола Стојановић (адвокат) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м је променио име чланку Никола Стојановић у Никола Стојановић (адвокат): вишезначје |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{без извора}}
'''Никола М. Стојановић''' ([[3. март]][[ 1880.]] [[Мостар]]<ref name="EN">'' Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
.''</ref>, [[1880]]—[[Београд]], [[1964]]) је био адвокат, публициста, члан [[Централни национални комитет|Централног националног комитета]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], оснивач [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]] у [[Париз]]у. == Биографија ==
Своје школовање је завршио у [[Београд]]у, а правне науке и докторат у [[Беч]]у<ref name="EN">'' Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
.''</ref>. После великих протеста у [[Загреб]]у [[1902]]. био приморан да се врати из [[Аустрија|Аустрије]] и посвети се новинарском послу. Био је уредник опозиционог листа „Народ“ који је у почетку излазио у [[Мостар]]у. У време [[Анексија Босне и Херцеговине|анексије Босне и Херцеговине]] [[1908]]. био је у [[Цирих]]у и тамо објавио књигу на немачком језику под насловом „Аутономија Босне и Херцеговине“.
Линија 14 ⟶ 16:
Од [[1920]]. до почетка новог рата посветио се адвокатском занимању, а по формирању [[Српски културни клуб|Српског културног клуба]] [[1937]]. у Београду приступио је удружењу као почасни члан.
Именован је [[1. април]]а [[1941]]. године за бана [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]] по указу југословенског краља [[Петар II Карађорђевић|Петра -{II}-]]<ref>[[Политика (новине)|Политика]], 11.793 од среде 2. априла 1941
За време [[Априлски рат|Априлског рата]] налазио се у
Радио је на уређивању листа „За слободу и демократију“, а био је такође и уредник једног броја листова које је у илегали штампала омладина [[Југословенска војска у отаџбини|Равногорског покрета]] ([[ЈУРАО]]). За време окупације два пута је хапшен и затваран у логору на [[Бањица|Бањици]].
У [[мај]]у [[1943]]. [[Немци]] га интернирају у [[Француска|Француску]], где је дочекао крај рата.
После рата се враћа у земљу и пријављује новим властима које су га одмах затвориле и судиле на затворску казну због политичког деловања, да би ту казну после једне године робије, заменили за ослобађајућу, али су му одузели грађанска права у трајању од 10 година, тако да више није могао политички да делује.
У
Умро је у [[Београд]]у [[1964]]. године, а књига му није објављена.
| |||