Исмаиљ Ћемали — разлика између измена

Исмаиљ Ћемали је рођен у Валони 16. јануара 1844. Основну школу је завршио у Валони, а гимназију [[Зосимаја]] у [[Јањина|Јањини]]. После завршетка гимназије у Јањини Ћемали се 1859. преселио у [[Истамбул]] у којем је почео да ради у државној управи [[Османско царство|Османског царства]] у којој je напредовао све до положаја гувернера неколико градова на Балкану због тесних веза са високорангираним османским државним функционером [[Мидхат Паша|Мидхат Пашом]]. Када је Мидхат Паша смењен са својих функција 1877. Исмаиљ Ћемали је прекомандован да ради у државној управи у [[Анадолија|Анадолији]]. Касније, султан га поставља за [[гувернер]]а [[Бејрут]]а. Због тога што је поново пао у немилост [[султан]]а Исмаиљ Ћемали се у мају 1900. укрцао на јахту британског амбасадора и тражио [[азил]]. Током наредних осам година је живео у егзилу борећи се за промене у Османском царству и да унапреди положај Албанаца у оквиру Османског царства. После [[Младотурска револуција|Младотурске револуције]] постао је посланик (изборна јединица Берат, Албанија) у обновљеној Скупштини Османског Царствацарства, на месту председника Умерено Либералне Партије основане у новембру 1909. године<ref>[http://www.escholarship.org/editions/view?docId=ft7n39p1dn&chunk.id=introduction&toc.depth=1&toc.id=introduction&brand=ucpress Arabs and Young Turks - Ottomanism, Arabism, and Islamism in the Ottoman Empire, 1908–1918, Hasan Kayalı, UNIVERSITY OF CALIFORNIA PRESS, Berkeley · Los Angeles · London, © 1997 The Regents of the University of California]</ref>. Ова партија није била национална, већ је била сачињена од припадника различитих националности заступљених на територији Османског царства (Албанаца, Хришћана, чак и Турака). Кад је током 1909. дошло до побуне против Младотурака, Исмаиљ Ћемали је накратко био председник Османске Националне Скупштине али је након дан-два протеран из Османског царства заувек. После протеривања се посветио борби за идеје [[Албански народни препород|албанског народног препорода]].

У време када је декларисана независна Албанија у Валони, на територији данашње Албаније је било око 20.000 косовскометохијских [[качаци|качака]] који су се повукли пред војском Краљевине Србије током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]. Они су за успели да придобију наклоност и тајну подршку Исмаиља Ћемалија за своје намере да по наоружавању (финансираном од стране Аустроугарске) и извршеној обуци (у организацији [[ВМРО]]) изврше упад у Краљевину Србију. После [[Други балкански рат|Другог балканског рата]] члан [[ВМРО]] [[Милан Матов]], пореклом Албанац, боравио је у Албанији у [[Елбасан]]у у циљу обезбеђивања подршке за планирани [[Охридско-дебарски устанак]] и тражио подршку Исмаиља Ћемалија. [[Исмаиљ Ћемали]] није смео да му пружи јавну и отворену подршку јер је сматрао да је Албанија превише слаба да би се отворено конфронтирала са Краљевином Србијом, али је дозволио да Аустроугарска и Бугарска увуку Албанију у сукоб са Краљевином Србијом и обећао сву могућу тајну подршку и помоћ устаницима, сматрајући да велике силе неће дозволити Краљевини Србији да поновно заузме територије под контролом побуњеника. Истпоставило се да је ова претпоставка била погрешна. <ref>[http://www.mn.mk/istorija/147-ohridsko-debarsko-vostanie-1913] Цитат дела мемоара Милана Матова објављен у тексту под називом "Охридско-дебарски устанак" објављен на сајту Македонска нација, аутор Љупчо Зорески</ref> На тај начин је и формално формиран први савез ВМРО и Албаније која је први пут била увучена у сукоб са Србијом. На основу подршке коју му је пружио [[Исмаиљ Ћемали]], [[Милан Матов]] је у Албанији окупио одређени број наоружаних Албанаца и са њима је извршио упад у Краљевину Србију и организовао становнике Струге, Дебра и Охрида у побуњеничке одреде. Одлуком да тајно помаже [[ВМРО]] у борби против Краљевине Србије [[Исмаиљ Ћемали]] је практично први пут конфронтирао новостворену државу Албанију са Србијом која је резултирала великим бројем мртвих, рањених и избеглих лица као и великим материјалним разарањима изазваним упадима косовскометохијских качака у Краљевину Србију и тзв. [[Охридско-дебарски устанак|Охридско-дебарским устанком]] који је организовала [[ВМРО]]. <ref>[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_20.html] Владимир Ћоровић, „Историја српског народа“, поглавље Балкански ратови - Објављено на интернет сајту Растко</ref>