Википедија

Флоримунд Мерси — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Животопис: unutrasnje poveznice
мНема описа измене
Ред 1:
{{Sređivanje||27|11|2010|Историја}}
[[Слика:Grafmercy.jpg|150п|мини|Мерси|Claude Florimond de Mercy, 1666-1734.]]
'''Клаудијус Флоримунд Мерси''' ({{јез-фр|Claude Florimond de Mercy}}, {{јез-нем|Claudius Florimund Graf Mercy}}; [[1666]], Лонгви, [[Лорена]] — [[29. јун]] [[1734]], погинуо код [[Парма|Парма]]) је био аутријски гроф, [[фелдмаршал]], генерал-заповедник царске провинције [[Банат]]а и председник банатске народне управе.
 
== ЖивотописБиографија ==
 
Био је [[немац]] по васпитању, а [[италијан]] по политичкој култури. Учествово је као добровољац [[1682]] године. Између 1683-1690 био је поручник по чину у мађарско-турској битки. Године [[1701]], борио се у [[Италијa|Италији]], овај пут као потпуковник Борго форте. Гроф Мерси је освојио све трђаве дуж Дунава[[Дунав]]а, паукључујући и[[Нова Паланкa|Нову Паланку]], [[16. новембaр|16. новембра]] [[1716]]. г. ослобађајући Петроварадинске[[Петроварадинска трђаветврђава|Петроварадинскутрђаву]]. иOсвајио освајања,је [[Темишвар]]а и [[Београд]]а.
15. априла 1718, «Claudius Florimund Mercy» када је усвојен нацрт припремљен за управљање Баната, Мерси званично именован за гувернера Баната у [[Темишвар]]у. Покрина је названа [[Пожаревачки мир|Темишварским Банатом]], а званични језик постаде немачки.▼
 
▲15. априла 1718, «Claudius Florimund Mercy» кадаKада је усвојен нацрт припремљенo зауправи управљање[[Банат]]а Баната[[15. април]]а [[1718]], Мерси je званично именован за гувернера Баната у [[Темишвар]]у. Покрина[[Покрajина]] је названа [[Пожаревачки мир|Темишварским Банатом]], а званични језик постадеје постао [[Немачки језик|немачки]].
[[Слика:Ulmer Schachtel.png|150п |мини |лађе дрвењаче]] [[Слика:Claudius Florimund Mercy.JPG |150п|мини| Claudius Florimund Mercy]]▼
Иначе је управо гроф Мерси, као гувернер Баната, уз помоћ агената у Немачкој, организовао прве масовне транспорте паорских породица у дојучерашњи Темишварски санџак спуштајући их низ [[Дунав]] у лађама дрвењачама. [http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Ulmer_Schachtel.png?uselang=de] Између 1722-1726. године у Банат је тако дошло око 15.000 немачких колониста. Током ове велике сеобе, која се назива “каролинском” зато што се одвијала у време [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] ([[1711]]-[[1740]]), досељеници су смештени у 46 села. Економски успон Баната почео је међутим тек када је између 1720-1733. године по Мерсијевом налогу ископан [[Бегеј]]ски канал између Великог Бечкерека (данас је то [[Зрењанин]]) и Темишвара па су мочваре тако претворене у оранице. ▼
 
[[Слика:Ulmer Schachtel.png|200п|мини|left|Лађе дрвењаче]]
Мерси је дојучерашњем Темишварском санџаку прокрчио пут у меркантилистичку Европу и на тај начин што је основао погоне за производњу свилених и ланених тканина као и стакла довевши стручну радну снагу из Римско-немачке Империје тј. спроводећи неаграрну варијанту колонизације. А онда се поново заратило са Турском. Други рат са Турском (1737-1739) нагнао је немачке колонисте у бег пред свирепом турском ордијом услед чега је број Немаца у Банату преполовљен. Одржале су се само општине [[Вршац]], [[Бела Црква]] и [[Панчево|Панчево]]. После завршетка рата немачке избеглице више се нису вратиле на своја дотадања огњишта у Банату него су остали у Закавказју камо су биле избегле преко Добруџе. Мерси после 1736. није више међу живима а после смрти [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] 1740. године на престо Римско-немачке Империје долази његова кћи [[Марија Терезија]] која одустаје од Мерсијевог концепта меркантилизације бившег Темишварског санџака све до 1744. године. Од те године доводе се мање групе колониста а институционише се, напоредо са довођењем честитих паора из Немачке у Банат, и тзв. “темишварска депортација”.
▲[[Слика:Ulmer Schachtel.png|150п |мини |лађе дрвењаче]] [[Слика:Claudius Florimund Mercy.JPG |150п|мини| Claudius Florimund Mercy]]
 
▲Иначе је управо грофГроф Мерси, као гувернер Баната, је уз помоћ агената у Немачкој, организовао прве масовне транспорте паорских породица у дојучерашњи Темишварски санџак спуштајући их низ [[Дунав]] у лађама дрвењачама. [http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Ulmer_Schachtel.png?uselang=de] Између [[1722]]-[[1726]]. године у Банат је тако дошло око 15.000 немачких колониста. Током ове велике сеобе, која се назива “каролинском” зато што се одвијала у време [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] ([[1711]]-[[1740]]), досељеници су смештени у 46 села. Економски успон Баната почео је, међутим, тек када је између [[1720]]-[[1733]]. године по Мерсијевом налогу ископан [[Бегеј]]ски канал између Великог Бечкерека (данас је тоданашњег [[Зрењанин]]а) и Темишвара па су мочваре тако претворене у оранице. Мерси је дојучерашњем Темишварском санџаку прокрчио пут у меркантилистичку Европу и на тај начин што је основао погоне за производњу [[свила|свилених]] и [[лан]]ених тканина као и [[стакло|стакла]] довевши стручну радну снагу из [[Римско-немачко царство|Римско-немачке Империје]], тј. спроводећи неаграрну варијанту колонизације.
Између 1744-1763. слати су наиме Дунавом у Банат два пута годишње декласирани елементи из [[Беч]]а - скитнице, проститутке, ловокрадице и политичке бунџије (претходница данашњих “становника” Падинске скеле надомак Београда!). Овакви дошљаци, међутим, никако нису били по вољи темишварским властима зато што су компромитовали Банат као имиграционо подручје и тако отежавали придобијање трудољубивих немачких паора за досељавање, јер су они почели зазирати од Баната као од кажњеничке колоније.▼
 
Онда се поново заратило са [[Турска|Турском]]. Други рат са Турском ([[1737]]-[[1739]]) присилио је немачке колонисте у бегство пред свирепом турском ордијом услед чега је број Немаца у Банату преполовљен. Одржале су се само општине [[Вршац]], [[Бела Црква]] и [[Панчево|Панчево]]. После завршетка рата немачке избеглице више се нису вратиле на своја дотадања огњишта у Банату него су остали у Закавказју, где су биле избегле преко [[Добруџа|Добруџе]].
 
▲После смрти [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] [[1740]]. године на престо Римско-немачке Империје долази његова кћи [[Марија Терезија]] која одустаје од Мерсијевог концепта меркантилизације бившег Темишварског санџака све до [[1744]]. године. Од те године доводе се мање групе колониста а институционише се, напоредо са довођењем честитих паора из Немачке у Банат, и тзв. “темишварска депортација”. Између [[1744]]-[[1763]]. слати су наиме Дунавом у Банат два пута годишње декласирани елементи из [[Беч]]а - скитнице, [[Проституција|проститутке]], ловокрадице и политичке бунџије (претходница данашњих “становника” Падинске скеле надомак Београда!). Овакви дошљаци, међутим, никако нису били по вољи темишварским властима, зато што су компромитовали Банат као имиграционо подручје и тако отежавали придобијање трудољубивих немачких паора за досељавање, јер су они почели зазирати од Баната као од кажњеничке колоније.
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Флоримунд_Мерси”