Ашелска култура — разлика између измена

'''Ашелска култура''' ({{јез-фр|Acheuléen}}) је старијепалеолитска култура, коју је [[1872.]] године дефинисао [[Габријел Мортиље|Габријел де Мортије]]. Припада другом периоду старијег (или доњег) палеолита. Названа је према [[археолошко налазиште|налазишту]] [[Сент Ашел]] у [[Француска|Француској]], где су пронађени [[Ручни клин|бифацијално ручно окресани клинови]]. Касније ће по њима постати позната, упркос чињеници да је оруђе обликовано на [[одбитак|одбицима]] (назупчано и јамичасто, као и пострушке и [[шиљак|шиљци]]) превлађује на готово свим налазиштима ове културе. Хронолошки се јавља у доњем и средњем [[плеистоцен]]у, а просторно у разним деловима [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]. Њен носилац је ''-{[[Homo erectus]]}-''.<ref name="а">-{''Arheološki leksikon''}-, 76-8</ref><ref name="б">-{''Археологија''}-, 12</ref>

У погледу [[Геолошка доба|геолошко]]-[[палеонтологија|палеонтолошке]] поделе, ашелска култура припада другој глацијацији квартарног[[квартар]]ног доба названој [[Миндел]], тј. другом међуледеном добу, интерглацијацији ''Миндел - Рисс''. Првом, од четири ледена периода квартарног доба, названом [[Гинц]] одговара културни инвентар Прешелске епохе, чији су налази ретки, спорадични и недовољно познати.<ref name="б"></ref>

Оруђа ове као и [[Шелска култура|шелске епохе]] називају се [[ручни клин|камени клинови]] и [[камена секира|камене секире.]] Онаи имају универзалну намену. У(у исто време су и оружја и оруђа). Облици су им најчешће бадемасти, амигдалоидни, једино је однос између уздужне осовине и ширине чела клина измењен у корист дужине. И облици ашелских оруђа су нешто једноставнији, са мање амбиција да се истакне естетска страна облика, него што је то био случај шелских универзалних клинова.<ref name="б"></ref>

Старији ашел је у Европи окарактерисан грубо израђеним ручним клиновима, познат је и под називом прешел или абвилијен. Јавља се почетком средњег плеистоцена[[плеистоцен]]а (пре 650.000 - 700.000 година). Претходила му је појава најстаријих индустрија [[облутак]]а и одбитака, на основу којих је и хронолошки одређен. Потврђен је на налазишту [[Абвил]] у слојевима са минделском [[фауна|фауном]], као и на локалитету[[локалитет]]у [[Тера Амата]], који је датован у време од пре 380.000 година. Старији ашел (пре око 460.000 година) константован је и на локалитету [[Фонтана Ранучо]] у [[Италија|Италији]].<ref name="а"></ref>

Индустрије средњег и млађег ашела установљене су на [[Блиски исток|Блиском]] и [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и у [[Индија|Индији]]. Настале су у периоду од почетка изотопске етапе 9 (пре 347.000 година) до краја последњег интерглацијала, односно етапе 5е (пре 118.000 година). Оно по чему се препознају је нова техника окресивања ручних клинова помоћу меког перкутера[[перкутер]]а од кости[[кост]]и, рога[[рог]]а или [[дрво|дрвета]]. Тим начином обраде, добијани су пљоснати бифаси правилних облика (овални, копљасти, троугаони, срцолики).<ref name="а"></ref>

Трагова овог периода има и у [[Западна Европа|западној]] и [[Јужна Европа|јужној Европи]], у [[Енглеска|Енглеској]] ([[Хоксни]] и [[Свонкум]]), Француској ([[Кањи ла Гарен]], [[Комб Гренал]], [[Лазаре]]), [[Шпанија|Шпанији]] ([[Торалба]], [[Амброна]]), [[Италија|Италији]] ([[Торе ин Пијетра]]), [[Немачка|Немачкој]] ([[Мерклеберг]]). Налазишта ове културе готова да нема у [[Источна Европа|источне Европе]].<ref name="а"></ref>

На [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] бифаси[[бифас]]и се могу наћи на налазиштима [[Пуникве]], [[Доње Пазариште]], [[Кокинопилос]], [[Палеокастрон]], углавном ван стратиграфског контекста.<ref name="а"></ref>

Ашелску културу карактеришу готово све појаве које обележавају старији палеолит. Насељавају се до тада ненастањене речне долине, обале језера, док пећине много ређе. Приметна је употреба [[ватра|ватре]] (најраније у Тера Амати). Подижу се станишта од лаког материјала. Такви типови пронађени су на налазиштима [[Мелка-Кунтуре]], [[Тера Амата]] и [[Лазаре]]. Практикује се и организовани лов на крупну и средњекрупну дивљач. На то нас упућују пећински цртежи локалитета [[Торалба]] и [[Амброна]] у Шпанији, где су представљени по свему судећи слонови[[слон]]ови, и [[Олоргесаили]] у [[Кенија|Кенији]], где су приказани бабуни[[бабун]]и.<ref name="а"></ref>