Кладистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: eu:Kladistika |
мНема описа измене |
||
Ред 23:
Након тога се цртају и евалуирају могући кладограми. Кладе се обично цртају тако да имају што је више могуће синапоморфних особина, да би се избегла могућност хотимичне симплезиоморфности (''хомоплазија'') изазване конвергентном еволуцијом, а не заједничким претком. Познат пример конвергентне еволуције су [[крило|крила]] - постоје код [[инсекти|инсеката]], [[птица]], [[слепи мишеви|слепих мишева]], изумрлих [[гмизавци|гмизаваца]], слично су организована и имају исту функцију, али нису наслеђена од последњег заједничког претка наведених група. Ако се и птице и инсекти оцене са „+" услед истог стања карактера „присуство крила", хомоплазија ће бити међу сетом података и може изазвати погрешне резултате.
У пракси, неутрални елементи као детаљи ултраструктуре (микроскопски или молекуларни састав ћелијских структура, на пример) могу бити информативнији од традиционалне [[морфологија (биологија)|морфологије]] и дати доказе о сродности тамо где бисмо их тешко установили. Када се појаве подједнако могуће опције, приступамо процени принципом ''парсимоније'' (или максималне парсимоније): најкомпактнији распоред (најмање чворова) је вероватно најтачнији. Још један од приступа разрешења и одабира између једнако могућих алтернативних кладограма је ''принципом максималне сличности'' (maximum likelihood).
Било је потребно одређено време да кладистика заживи и усели се у биолошку методику, и још увек траје дебата о томе, како применити Хенигове идеје у стварности. Практично, углавном је тешко утврдити и разликовати апоморфност и подаци су често неупотребљиви услед малог броја могућих стања или недовољног познавања карактера, а ово све може утицати на валидност кладограма. Ипак, кладистички приступ [[систематика|систематици]] се показао корисним и кохерентним, тако да је добио општу подршку.
| |||