Атомски часовник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 5:
Националне агенције за стандарде одређују тачност од 10<sup>-9</sup> секунди на дан и прецизност једнаку фреквенцији радио трансмитера који покреће мејзер. Сатови одржавају континуирану и стабилну временску скалу, [[Међународно атомско време]] (TAI). За цивилну употребу користи се друга временска скала, [[Координисано универзално време]] (UTC). UTC је произашло из TAI-а, али је синхронизован сменом дана и ноћи заснованом на астрономским посматрањима.
 
Први атомски сат направљен је [[1949]] у америчком Националном бироу за стандарде (NBS). Први прецизан атомски сат, заснован на променама атома [[цезијум]]а-133, направио је [[Луис Есен]] [[1955]]. у Националној физичкој лабораторији у [[Уједињено краљевствоКраљевство|Великој Британији]]. На основу њега настала је међународно призната дефиниција [[Секунда|секунде]] заснована на атомском времену.
 
У августу [[2004]]. научници Националног института за стандарде и технологију (NIST) приказали су атомски сат са интегралним колом. Тај сат је био сто пута мањи од осталих. Такође се тврдило да му је довољно само 75 [[миливат|mW]], тако да је могао бити напајан батеријом.
Ред 15:
Фреквентни [[мејзер]]и користе коморе [[јон]]изованог гаса, још чешће [[цезијум]]а, јер је цезијум [[Хемијски елементи|елемент]] који се користи у званичним међународним дефиницијама [[Секунда|секунде]].
 
Од 1967, Међународни систем јединица мере ([[SI]]) дефинише секунду као 9,.192,.631,770 циклуса радијације која одговара размени између два новоа енергије атома цесијум-133.
Ова дефиниција је одредила цезијумов осцилатор (који се често назива атомски сат) као примарни стандард за мерење времена и фреквенције. Друге физичке мере, као што су [[волт]] и [[метар]], ослањају се на дефиницију секунде у својим сопственим дефиницијама.