Историја Обале Слоноваче — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
Португалци су од 15. века трговали са приморским племенима, али од 17. века их потискују Французи. Обала Слоноваче је француска колонија од [[1893]]. У поређењу са суседном Ганом, Обала Слоноваче није претрпела пуно трговином робља.
 
Први председник Обале Слоноваче после стицања независности 7. августа [[1960.]] био је [[Феликс Уфуе-Боањи]] (-{Félix Houphouët-Boigny}-), бивши фармер какаоа, синдикални вођа и први министар у Влади Француске афричког порекла. У то време земља је била економски најнапреднија земља Западне Африке, која је била прва у свету по производњи какаоа и трећа по производњи кафе. Земља је привукла многе европске стручњаке, а привредни раст је дуго износио близу 10% годишње. Уфуе-Боањи је земљом владао у једнопартијском систему. Своје родно село [[ЈамасукроЈамусукро]] је изградио и прдевидео да се главни град премести на ову локацију у центру земље, што се остварило 1983. У етнички и религијски подељеној земљи трудио се да не фаворизује ниједну заједницу. Преминуо је 1993.
 
Нови председник [[Анри Конан Бедије]] заоштрио је међуетничке односе у земљи, у коју су се традиционално досељавали људи из суседних земаља. Забранио је свом ривалу са севера земље, [[Аласан Утара|Аласану Утари]] (-{Alassane Ouattara}-) да се кандидује за председника, јер наводно није имао држављанство Обале Слоноваче. Бедијеа су са власти сменили незадовољни официри предвођени генералом Робером Гвејем.