Luisove kiseline i baze — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Luisova kiselina''' je od strane [[IUPAC]]A definisana kao "[[molekul]]arni entitet (i odgovarajuće hemijske vrste) koji je primaoc [[elektron]]skog para i zbog toga u mogućnosti da reaguje sa Luisovom bazom pri čemu se stvara zajednički adukt, tako što se dijeli elektronski par koji je dala Luisova baza". Ilustrativni primjer je reakcija između trimetilbora i [[amonijak]]a pri čemu se dobije adukt Me<sub>3B</sub>NH<sub>3</sub>.
 
Luisova kiselina je definisana kao bilo koja vrsta koja prihvata elektronski par. Luisova baza je bilo koja vrsta koja daje elektronski par. Zbog toga je H<sup>+</sup> Luisova kiselina zbog toga što može prihvatiti elektronski par, a OH<sup>-</sup> i NH<sub>3</sub> su Luisove baze zato što moguimaju doniratislobodan elektronski par koji mogu donirati.
 
==Opisivanje adukata==
U mnogim slučajevima interakcija između bora i azota se označava sa strelicom Me3B←-NH3 pri čemu njen smjer pokazuje od Luisove baze do Luisove kiseline.
 
==Istorijat==
Ovaj koncept je prvi predstavio Gilbert Njutn Luis koji je predložio teoriju hemijske veze 1923. Iste godine je bila objavljena Bronsted-Lourijeva teorija kiselina i baza. Dvije teorija su razlilite ali komplementarne.