Википедија

Загајица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Мењам фајл Furjes.jpg са Zagajica,_street_detail.jpg.
сређивање.корекција чланка и остало
Ред 1:
{{Сређивање|Потребна је језичко-стилска корекција чланка, реченице не треба да почињу бројем, треба средити одељак Литература, додати тагове за спречавање транслитерације и слично.}}
'''Загајица''' је насеље у [[општина Вршац|општини Вршац]] у [[Јужнобанатски округ|Јужнобанатском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 575 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 790 становника).
{{Насељено место у Србији
Линија 22 ⟶ 21:
==Историја==
 
'''Загајца-1713.г-Загајца'''
 
'''Фурјес-1894.г-Фурјес'''
 
'''Загајца-1922.г-Загајца'''
 
Године [[1713]]. први пут се спомиње Загајца са 29 домова. [[1716]].године припојена вршачким диштрикту,(Срез) а идуће године пописано је 37 домова. [[1742]].г населили су се у Загајци [[Румуни]], стога је извршено премеравање земље и попис [[народ]]а. [[1744]].г подигнутаСагрђена је [[црква]]. [[17491744]].г <Гладна година> била је <гладна година>[[1749]] , јер су скакавци потпуно уништили усев. Исте године пописано је 60 домова. Године [[1771]].г продата је стара школска зграда.
 
Загајца је [[1774]].г припојена је Илирској, а 1776. Влашко-илирској регименти. [[1781]].г имала је 841 православног [[становник]]а. Исте године су опет скакавци уништили усев у атару, те су због тога , 28. октобра те гладне године, у свим православним црквама широм Баната, одржане молитве.<br>
Болести (Богиње) су владале [[1794]].г владале су богиње. РодилаРодило се 31, а умрло 59 душа, од којих је било испод 10 година 49.душа. Исте године, од 25 маја до 7 јуна,владала је сточна куга. Становништво се тада заветовалосаветовало, да сваке године, на дан 25 маја, иде на поклоњење до једног крста, који је до [[1910]].г био од дрвета а те године подигнут је нов од камена.<br>▼
Загајца је од почетка била у избиштанској компанији, а од 2. јануара 1803. до 30. октобра 1818. у гребеначкој компанији.<br>▼
Саграђена је садашња црква [[1809]].г подигнутаЗагајца је садашња црква. [[1838]]г. додељена је српском [[батаљон]]у, [[1845]] српској регименти.<br>▼
Пописано је [[1854]].г 797 душа.<br>
[[1873]].Загајца је припојена Тамишком комитату [[1873]].<br>▼
Подигнута је [[1904]]. подигнута јег нова општинска кућа.<br>▼
 
Бројно кретање становништва: [[1869]]-782; [[1880]]-934; [[1890]]-1049; [[1900]]-1102; [[1910]]-1245.[[Становник]]а <br>▼
▲[[1794]].г владале су богиње. Родила се 31, а умрло 59 душа, од којих је било испод 10 година 49. Исте године, од 25 маја до 7 јуна,владала је сточна куга. Становништво се тада заветовало, да сваке године, на дан 25 маја, иде на поклоњење до једног крста, који је до [[1910]].г био од дрвета а те године подигнут је нов од камена.
Пошто је српска војска заузела Загајцу, ушла је у састав Тороталско-тамишке жупаније. Пописом 31 јануара пописано је свега 1183 станивника[[станивник]]а, од којих је било; [[Срба]]-1183; [[Румун]]а-25; [[Немац]]а-7; [[Мађар]]а-4.<br>▼
 
▲Загајца је од почетка била у избиштанској компанији, а од 2. јануара 1803. до 30. октобра 1818. у гребеначкој компанији.
 
▲[[1809]].г подигнута је садашња црква. [[1838]]. додељена је српском [[батаљон]]у, [[1845]] српској регименти.
 
[[1854]]. пописано је 797 душа.
 
▲[[1873]]. припојена Тамишком комитату.
 
▲[[1904]]. подигнута је нова општинска кућа.
 
▲Бројно кретање становништва: 1869-782; 1880-934; 1890-1049; 1900-1102; 1910-1245.
 
▲Пошто је српска војска заузела Загајцу, ушла је у састав Тороталско-тамишке жупаније. Пописом 31 јануара пописано је свега 1183 станивника, од којих је било; [[Срба]]-1183; [[Румун]]а-25; [[Немац]]а-7; [[Мађар]]а-4.
 
== Демографија ==
Линија 175 ⟶ 167:
== Референце ==
{{извори}}
#*Литература
#*Летописи општина у јужном Банату написао [[Филикс Милекер]] ISBN 86-85075-04-1
#*Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:( BečБеч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Загајци настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [http://www2.genealogy.net/privat/flacker/omos.htm]
*„М. Марина“[http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d7/
#„М. Марина“[http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d7/MMarina_Predsenik_MZ._perid_1982-1993_g.jpg] 2009 g. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Загајица”