Методика наставе географије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м [r2.6.4] Бот Додаје: sh:Metodika nastave geografije; козметичке промене
Ред 3:
Она проучава задатке, садржаје, циљеве, методе, и облике наставе, а уједно и дидактичко-методичке особености свих географских дисциплина. Издвајамо, према томе — методику наставе [[физичка географија|физичке географије]], методику наставе [[друштвена географија|друштвене географије]], методику наставе [[регионална географија|регионалне географије]], методику наставе [[картографија|картографије]] и др.
 
== Дидактички принципи у настави ==
Дидактички принципи у настави географије имају полифунцкионални карактер. Они утврђују норме, регулишу наставни процес, повезују наставни рад и сједињују га у јединствену целину.
=== Принцип научне и васпитне усмерености ===
Односи се на наставни програм и његово усмерење које се мења сходно друштвеним променама ([[Атина]], [[Римско царство]], [[комунизам]], [[социјализам]], [[капитализам]]). Носиоци свих промена у настави географије су професори и наставници чији је задатак да независно доприносе развоју упркос идеологији.
=== Принцип прилагођености наставних садржаја узрасту ученика ===
Ученици истог узраста се разликују према психофизичким [[способност]]има. Настава према томе не може бити једнака за сваког појединца. Из тог разлога се уводе додатна (за напредније) и допунска настава (за мање напредне ученике).
=== Принцип свесне активности слушалаца ===
„Образован је онај човек који зна где ће наћи оно што не зна“ — [[Георг Зимел]]. Географија као наука је погодна за проучавање и има могућност да развије интересовање и радозналост код ученика и слушалаца. Њен задатак је да мотивише појединца да рад и истраживање. Улога наставника је да осавремењује градиво и да на најприкладнији начин приближи слушаоцу.
=== Принцип систематичности и поступности ===
Свако знање треба усвајати постпуно и систематично, од самог почетка. Основе овог принципа дефинисао је [[Немачка|немачки]] учитељ [[Дистервег Фридрих Адолф Вилхелм]] на основу обрасца — „суштина поступности лежи у четири правила: од ближег ка даљем, од једноставног ка сложеном, од лакшег ка тежем, од познатог ка непознатом“.
=== Принцип очигледности ===
Затеве за очигледношћу у науци увелики су антички филозофи, нарочито Аристотел. У новије време поборници овог принципа били су [[Џон Лок]], [[Лењин]] и [[Жан Жак Русо]]. У географији је основа сваког учења посматрање, опажање и повезивање. За наставу није само важно обично посматрање неке појаве, већ сазнање исте.
=== Принцип повезаности теорије и праксе ===
Предност [[теорија|терорије]] над праксом је одлика социјалистичког друштва, док се у капитализму развила већа потреба за [[пракса|праксом]] и ужим специјализацијама. За наставу географије ова два чиниоца су међусобно повезана и не могу једно без другог. Теоријско знање је основа сваке дисциплине у географији, док је пракса највећу примену нашла у [[регион]]алној проблематици.
=== Принцип рационализације и економичности ===
Географско знање мора бити ослобођено претераног [[енциклопедија|енциклопедизма]], описивања, непотребних детаља и сувишних цифара. Већина стручњака се залаже за смањење градива географије, али истовремено се гледа у правцу отежавања истог. Суштина овог принципа огледа се у повећању обима географског знања и смањењу временског фонда његовог усвајања.
=== Принцип индивидуализације ===
Сматра се да су ученици истог доба на истом степену психофизичког развоја. Што није тачно, а те разлике потичу од разлике у [[генетика|генетском]] наслеђу, [[култура|културном]] и социјалном стасавању и развијању. Из тог разлога се настава прилагођава просечним ученицима, а недостаци се надокнађују дидатним и допунским наставама. Способност сваког појединца најбоље се може упознати путем индивидуалног рада.
=== Принцип трајности знања, вештина и навика ===
„Заборав је услов памћења“ — [[Борислав Стевановић]]. Трајност знања зависи од наставног промена, корелације, правилног избора метода и облика рада, наставних средстава, као од мотивисаности самог појединца. У географији се најбоље памте [[закон]]итости и међусобно повезане појаве, док се најбрже памте, али и брзо заборављају цифарски подаци (висине, дужине, број [[становник]]а) и разни називи (имена [[река]], [[планина]] и сл).
 
== Види још ==
* [[Методологија географије]]
* [[Теоријска географија]]
Ред 31:
* [[Дидактика]]
 
== Литература ==
* Мастило, Наталија (2005): ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултет, Београд
* Рудић, Вујадин (1999): ''Методика наставе географије'', Географски факултет , Београд
Ред 39:
[[Категорија:Граничне географске науке]]
[[Категорија:Методика наставе географије]]
 
[[sh:Metodika nastave geografije]]