Безгрешно зачеће Дјеве Марије — разлика између измена

{{Прерађивање}}

[[Слика:Bartolomé Esteban Perez Murillo 021.jpg|мини|300п||Марија, мајка Исуса као безгрешно зачеће.]]

'''Безгрешно зачеће''' ({{Јез-лат|immaculata conceptio}}) је догма римокатоличке мариологије, коју је формулисао папа [[Пије IX]] 8. децембра 1854. (Була ''-{Ineffabilis}-''), а преузео [[Други Ватикански Концил]] ([[1964]]. у конституцији ''-{Lumen Gentium}-'', 56-59), по којој је [[Дјева Марија]] слободна од сваке мрље или последице од [[Прародитељски грех|прародитељског греха]], самим својим безгрешним зачећем и телесним рођењем од [[Јоаким|Јоакима]] и [[Ана|Ане]]. Догма је формулисана под утицајем маријинске побожности XII-XIII века, а посебн од [[Мариологија|мариолошких]] синтеза XVII и XVIII века. Зачета без људског семена, Дјева је ван пропадљивости од самог почетка свога битисања, јављајући се као нова твар, без греха, обучена у јединствену светост. За [[Римокатолицизам|римокатолике]], овакво учење теолошки је засновано на Божијем плану припреме спасења, што је знак човекове припреме за спасење. Штавише, реч је о јединственом односу који Дјева Марија има са Исусом Христом, Богом-Сином. По римокатоличкој мариологији, Дјева Марија је требало да буде што саобразнија са њеним Сином. Та саобразност изводи се како из њеног безгрешног зачећа, тако и из њеног узношења на небо телом. Иако римокатоличка теологија наводи православну традицију ([[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]], [[Герман Цариградски|Германа Цариградског]], [[Андрија Критски|Андрију Критског]], [[Модест|Модеста]] и [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]]), Православна црква није прихватила ову доктрину, и то са следећих разлога