Пекиншки дијалект — разлика између измена

{{Infobox Language

|name=пекиншки дијалект

|familycolor=Сино-тибетански

|states=урбани [[Пекинг]], Кина

Иако су пекиншки дијалект и [[стандардни мандарински језик]] врло слични, постоје неке разлике које олакшавају да кинези међусобно могу примијетити особе пореклом из Пекинга који говоре домаћи пекиншки дијалект, и говорника који нису из Пекинга и причају [[стандардни мандарински језик]].

 

Термин „пекиншки дијалект“ обично се односи на дијалекат који се говори у урбаном подручју самог Пекинга. Међутим, лингвисти су дали ширу дефиницију за „пекиншки мандарински језик“ ({{јез-кин-туп|у=北京官话|т=北京官話|п=Běijīng Guānhuà}}) у које се такође укључује и дијалекти који су врло слични са пекиншким дијалектом.

 

На примјер, локални говор [[Ченгде]], град сјеверно од Пекинга, сматра се довољно близу пекиншког дијалекта да се ставља у ову категорију. Други примјери укључују локални говор [[Хаилар, Кина|Хаилара]] у [[Унутрашња Монголија|Унутрашњој Монголији]]; Карамаја у Хињианги; и у порасту [[Шензен]]а у [[Гуандонг]]у. Многи од тих градова су недавно насељени [[Хан Кинези]]ма, са различитих језичних говорних подручја. Као резултат тога, становници тих градова су усвојили [[стандардни мандарински језик]] као заједнички језик.

 

Фонологија, пекиншког дијалекта и [[Стандардни мандарински језик|стандардног мандаринског језика]] су готово идентичне.

 

! [[Пинјин]]

! Стандардни мандарински

|-align=center

| {{трансл|zh|ISO|an}} || {{IPA|[an]}} || {{IPA|[æɨ̃]}}

Тонови у пекиншком дијалекту имају тенденцију да буду више оштрији него у стандардном мандаринском језику. У стандардном мандаринском, четири тона су високи-равни, високо-узлазни, силазно-улазни и високо-силазни; у пекиншком дијалекту, прва два тона су виша, трећи се спушта мало више, и четврти такође пада више.

 

Пекиншки дијалект има много речи које се сматрају жаргонски, и зато се појављују много мање или нимало у стандардном мандаринском језику. Недомаћи Пекиншани често имају проблема са разумевањем већину ових речи. Многи ти некњижевни изрази имају суфикс -р. Примјери укључују:

 

Неки изрази се сматрају {{трансл|zh|ISO|''tuhua''}} ({{lang|zh|土话}}), или „основни језик“, који су пренети из старије генерације и више се не користи међу више образовних особа, на примјер:

 

Други се, могу сматрати као нови изрази који се користе код „модернијег“ друштва:

 

Као и код фонологије и вокабулара, граматика колоквијалног пекиншког дијалекта користи више колоквијалних израза него стандардни мандарински. Углавном, стандардни мандарински је под утицајем [[класични кинески језик|класичног кинеског језика]], што га чини више сажет и језгровит; пекиншки дијалект није био утицан на тај начин, па се чини више надугачак - али ово је сачињено од чињенице да се пекиншки дијалект говори брже и има фонетске скраћенице (види поглавље о фонологији горе).

 

На примјер:

 

Реченица у пекиншком дијалекту би звучила предугачка ако би се користила у контексту који захтијева [[стандардни мандарински језик]] (нпр. у писаном облику, или формални говор), иако звучи у реду ако се користи међу мјештанима Пекинга (са пекиншким фонетским смењивањама). Стандардни мандарински изговор звучи у реду, ако се користи у контексту који захтијева (нпр. међу пријатељима из различитих кинеских подручја), али је сувише неприродан и кратак да би се могли примити сва фонетска смењивања пекиншког изговора и може бити несхватљив као резултат.

 

== Види још ==

 

[[Категорија:Кинески дијалекти]]

[[no:Beijingdialekt]]

[[pl:Dialekt pekiński]]

[[uk:Пекінський говір]]

[[zh:北京话]]