Проституција у античкој Грчкој — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Cyrlat: 1 repl;
Нема описа измене
Ред 70:
=== Услови рада проститутки ===
 
[[Слика:Old drunkard Glyptothek Munich 437 n1.jpg|мини|лево|250п|Остарела проститутка стеже ћуп вина уза се ћуп вина, [[2. век п. н. е.|II в. пре н. е.]]; Глиптотека у Минхену]]
 
Тешко је оценити положај проститутки тога доба. Самим тим што су биле жене, већ су биле маргинализоване у грчком друштву. Не постоји непосредно сведочење о њиховом животу, као ни опис бордела у којима су радиле. Извесно је, међутим, да су јавне куће у Грчкој биле сличне онима у [[Рим]]у, чији опис срећемо у делима писаца или које су остале сачуване у [[Помпеја|Помпеји]]: мрачна места, непријатна мириса и скучена. Један од многобројних жаргонских грчких назива за проститутку био је (-{χαμαιτυπής / ''khamaitypếs''}-), што у дословном преводу значи „која удара о земљу“, што упућује на закључак да су услуге пружане на земљаној подлози.
Ред 100:
Сплетке у новој комедији стога се често приписују проституткама. „Све док буде сналажљивих робова, строгих очева, нечасних посредница и умиљатих проститутки, [[Менандар]] ће живети“, кличе [[Овидије]] у делу ''Љубави'' (I, 15, 17-18). Проститутка може бити драгана глумца који игра улогу љубавника: у том случају, слободна и честита, она је присиљена да се бави проституцијом након што су је родитељи напустили или након што су је отели гусари (''Сикионци''). Пошто су је биолошки родитељи препознали по дрангулијама које су јој оставили док је била у колевци, ослобођена девојка сада може да се уда. Исто тако, проститутка се врло често појављује и као споредна личност: њени односи са пријатељем главног глумца чине другу љубавну интригу позоришног комада. Осим тога, Менандар је осмислио, насупрот увреженој представи грамзиве проститутке, и личност блуднице велика срца у ''Парничарима'', где управо она омогућава срећан свршетак представе.
 
Насупрот томе, у утопијским представама Грка често није било места за проститутке. У ''Женама у скупштини'' (-{v}-.&nbsp;716-719) хероина Праксагора их и формално забрањује у идеалном граду-држави: „Штавише, предлажем да се курве забране ... те да, уместо њих, ми можемо да уживамо у тек сазрелимстасалим младићима. Није упутно да накићененакинђурене робиње лишавају слободне жене њиховог уживања. Нека проститутке спавају слободно са робовима<ref>-{Traduction de Victor-Henri Debidour pour les éditions Gallimard}-, 1965.</ref>.“ Проститутке су очевидно сматране нелојалном конкуренцијом. У другој књижевној врсти [[Платон]] (''Република'', III, 404d) забрањује [[Коринт|коринтске]] проститутке из истог разлога као и атинске посластичарнице, јер их скупа оптужује да уносе раскош и несклад у идеалан полис. Припадник [[киници|киничке]] школе Кратес из Тебе, из доба [[хеленистичка Грчка|хеленизма]], (кога цитира [[Диодор са Сицилије]], II, 55-60) описује утопијски град из кога је, по узору на Платона, проституција такође протерана.
 
== Мушка проституција ==