Античка трагедија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 92.36.238.195 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[
'''Античка трагедија''' или '''грчка трагедија''' је [[позориште|позоришни]] жанр који је настао у [[античка Грчка|античкој Грчкој]]. Своју најзначајнија форму стекла је у 5. веку п. н. е. Најважнији писци трагедија су [[Есхил]], [[Софокле]] и [[Еурипид]].
Ред 6:
== Постанак и развој ==
[[
Трагедије су извођене за време празника у част бога [[Дионис]]а, о [[Дионисијама|Великим или Градским Дионисијама]] од 9. до 13. дана месеца елафеболиона (март-април) и о [[Ленеје|Ленејама]] од 11. до 13. антестериона (фебруар-март). Том приликом су се надметала три трагичка песника, сваки једном трилогијом, или, ако се рачуна и сатирска драма, тетралогијом, и три или пет комичких песника, сваки једном [[античка комедија|комедијом]]. Тетралогије су обично представљале једну органску, садржајну целину обрађујући један и то исти [[мит]]. То није био увек случај; свака трагедија могла је да буде посебна садржајна целина. О такмичењу састављан је записник који се звао дидаскалија. Дидаскалија је садржала назив архонта, празник, имена песника и хорега који су се надметали, натписе драма којима су се песници такмичили, имена протагониста и судијску оцену.
[[
Грчка трагедија се развила из хорских приредби ритуално-религијске природе. У њима је хорска песма била праћена свирком и игром која је садржала драмски елемент. Игра је «представљала» (првобитно значење грчке речи мимезис) неки мит строго стилизованим и конвенционалним начином глуме. Развијена атичка трагедија сачувала је сва три основна елемента хорске приредбе из које је потекла: хорски, драмски и религиозни елемент. Од самих почетака грчка трагедија била је у вези са култом бога Диониса (првобитно сеоски и вегетативни), распрострањеним међу средњим и нижим слојевима грчког становништва. Код старих Хелена приказивање трагедије представљало је службу богу, део државног култа и по томе се хеленска трагедија разликовала од потоњих, модерних. Ширењу и јачању култа бога Диониса допринели су грчки тирани у 6. веку п. н. е. који су на тај начин покушавали да сузбију друштвени утицај аристократа у чијим су рукама били култови старијих, олимпијских божанстава. За време владавине атинског тиранина [[Пизистрат]]а око године 535. п. н. е. први пут је изведена трагедија о Великим или Градским Дионисијама. И током 5. века п. н. е. приказивање трагедија било је саставни део пролећних светковина.
[[
Творцем трагедије сматра се песник [[Теспид]] (око 535. п. н. е.). Њему се приписује увођење првог глумца и маски. Непоуздани су и подаци да је Теспид увео пролог и говорне одсеке у хорску приредбу из које произишла трагедија. [[Фриних]]у се приписује увођење маске за женске ликове и тетраметар, а развоју трагедије је допринео обрадом тема тешких патњи и страдања из митологије.
Број глумаца је у почетку био ограничен, и сви су били мушкарци. У почетку је све улоге играо један глумац. [[Есхил]] је увео другог глумца, а [[Софокле]] трећег. Хор је у трагедији био састављен од дванаест хореута, касније (за Софокла) од петнаест, а у комедији од двадесет и четири. У различитим периодима хор је имао разне задатке. Тако је код Есхила хор учествовао у самој радњи. И када не учествује у радњи, хор прати са дубоким саосећањем судбину карактера на позорници. Софоклов хор не утиче на радњу, он је само пасивни посматрач, радњу прати са интересовањем, а у свом суду се не уздиже над обичним људима. Код Еурипида хорске партије заузимају још мање простора и губе на значају. Оно што се код Еурипида тек појављује, код потоњих песника преовлађује: хорске песме су изгубиле сваку везу са радњом и постале су голи умеци.
Грчка трагедија је свој пуни, развијени уметнички облик достигла током 5. века п. н. е. у доба обарања тираниде и успостављања атинске демократије, одражавајући дух који је владао у Атини од времена великих грчких победа над Персијанцима (490. п. н. е. [[Маратонска битка|Маратон]], 480-479. п. н. е. [[битка код Саламине|Саламина]] и [[битка код Платеје|Платеја]]) до слома атинске моћи у сукобима са Спартом (пелопонески ратови, коначан пораз Атињана 404. п. н. е.) Најзначајнији трагедиографи тог периода су [[Есхил]] (око 525-456. п. н. е), [[Софокле]] (496-406. п. н. е.) и [[Еурипид]] (480-406. п. н. е.). Сачуван је сразмерно мали број дела ових песника. Седам сачуваних Есхилових су трагедија: Персијанци, Седморица против Тебе, Хикетиде («Прибеглице»), трилогија Орестија коју сачињавају Агамемнон, Хоефоре, («Покајнице» или «Жртва на гробу») и Еумениде и Оковани Прометеј. Такође је сачувано седам Софоклових трагедија: Ајант, Трахињанке, Антигона, Краљ Едип, Електра, Филоктет, Едип на Колону и седамнаест Еурипидових трагедија (којима је као 18. придружен Рес у чију се аутентичност сумња): Алкеста, Медеја, Хераклиди, Андромаха, Хекаба и Хикетиде, Хиполит, Електра и Херакле, Тројанке, Ифигенија на Тауриди, Хелена, Ион, Феничанке, Орест, Ифигенија у Аулиди и Бакханткиње.
Сачувана су углавном најбоља дела тројице трагедиографа која су већ антички филолози сврстали у антологијска издања.
| |||